Savjet ministara Evropske unije (EU) usvojio je danas zaključke o proširenju, bez preporuka o otvaranju pristupnih pregovora sa Ukrajinom, Moldavijom i Bosnom i Hercegovinom (BiH), te dodjeli statusa kandidata za Gruziju. Raspravu i moguću odluku o ovim pitanjima Savjet ministara je prepustio šefovima država i vlada EU koji će zasijedati u četvrtak i petak, u Briselu.
Radi se o ključnoj nedjelji i najvažnijim sastancima i odlukama kada je u pitanju proširenje, u poslednjih 20 godina, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).
Stavovi se uvijek usaglašavaju na nivou ministara za evropska pitanja, a formalnu odluku donose lideri EU na redovnom sastanku. RSE navodi da su, u svjetlu realne prijetnje da bi Mađarska mogla blokirati odluku o otvaranju pristupnih pregovora s Ukrajinom i nakon maratonskih sastanaka ambasadora iz država EU, iz nacrta zaključaka uklonjene rečenice koje se odnose na odluke o otvaranju pristupnih pregovora.
Evropska komisija (EK) je u novembru uslovno preporučila otvaranje pristupnih pregovora sa BiH, kada ta država ispuni kriterijume za članstvo. Za razliku od BiH, Ukrajina i Moldavija imaju jasnu pozitivnu preporuku. U prvim nacrtima zaključaka odluka o BiH je takođe bila uslovna, dok je liderima bilo preporučeno da odobre otvaranje pregovora o članstvu sa Ukrajinom i Moldavijom.
U dva posljednja nacrta, među kojima je jedan usaglašen sinoć, uklonjene su preporuke za sve tri zemlje i navodi se da će se o ovim pitanjima raspravljati na predstojećem samitu EU. Austrijska ministarka za evropska pitanja Karoline Eštadler kazala je, uoči sastanka, da žele da vide jasan i pošten pristup prema svim budućim članicama.
- Ako postoji politička strateška odluka da se počnu pristupni pregovori s Ukrajinom i Moldavijom, onda bi trebalo da počnemo pregovore i sa BiH- rekla je Eštadler.
Ministarka za evropska pitanja Hrvatske Andreja Metelko Zgombić kazala je da ta država snažno podržava proširenje zbog svoje transformativne moći. To je razlog, kako je navela, zbog čega Zagreb smatra da treba odobriti otvaranje pristupnih pregovora sa Ukrajinom, Moldavijom i BiH.
- Sve ove zemlje imaju različite izazove, ali svaka je na svoj način napravila izuzetan napredak. Moramo da im pošaljemo snažnu političku poruku i omogućimo da se krene naprijed prema otvaranju pristupnih pregovora- rekla je Metelko Zgombić uoči početka sastanka ministara.
Bez upućivanja na odluke o otvaranju pristupnih pregovora za tri države, ima veće šanse da ministri usvoje nacrt zaključaka koji se odnosi na sve države koje su dio procesa proširenja, uključujući i Zapadni Balkan, navodi RSE. U nacrtu se navodi da će EU pozvati EK da najdalje u januaru izmijeni mjerila za poglavlje 35 u pristupnim pregovorima sa Srbijom, što podrazumijeva obuhvatanje obaveza iz sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, u pregovarački okvir za Srbiju.
U Nacrtu zaključaka ističe se da je proširenje geostrateško ulaganje u mir, bezbjednost, stabilnost i prosperitet. Navodi se i da je to pokretač za poboljšanje ekonomskih i socijalnih uslova evropskih građana, smanjenje dispariteta među zemljama i mora da njeguje vrijednosti na kojima je Unija zasnovana. Ističe se da EU i buduće države članice moraju biti spremne za proširenje.
- Članice koje teže (učlanjenju) treba da pojačaju svoje reformske napore, posebno u oblasti vladavine prava, u skladu sa prirodom procesa pristupanja zasnovanom na zaslugama i uz pomoć EU- navodi se u nacrtu zaključaka.
U dokumentu se spominje da EU treba da postavi neophodne unutrašnje temelje i reforme.
- Pozabavićemo se ključnim pitanjima vezanim za naše prioritete i politike, kao i našu sposobnost da djelujemo. Ovo će učiniti EU jačom i ojačaće evropski suverenitet- navodi se u zaključcima sa ministarskog sastanka EU.
