Međunarodni sud pravde (ICJ) je danas presudio kako je Vašington ilegalno dopustio sudovima da zamrznu imovinu iranskih kompanija te naredio SAD da plati odštetu, čiji će iznos biti određen kasnije. Danas imamo sličnu situaciju i sa ruskim kompanijama, ali i biznismenima kojima je zamrznuta imovina i koji su odlučili da podnesu tužbe. Ustavni sud Crne Gore, iako je odblokiran, još se nije bavio ovom problematikom.
Međunarodni sud pravde je istakao da u slučaju SAD-Iran nema nadležnost nad 1.75 milijardi dolara zamrznute imovine iranske Centralne banke, što je daleko najveći iznos koji azijska država potražuje, prenosi porta Adria.
Novac je trebao poslužiti za odštetu žrtvama terorističkih napada. Iran negira optužbe za finansiranje međunarodnog terorizma.
Zamrzavanje ruske imovine
Danas imamo gotovo identičnu situaciju kada su u pitanju ruske kompanije i pojedinci, kojima je širom Evrope, ali i svijeta zamrznuta imovina.
Među državama koje su se pridružile zamrzavanju ruske imovine našla se i Crna Gora. Da stvar bude po Crnu Goru još gora, odluka je donijeta bez mišljenja suda.
Upravo zbog ove činjenice, stručnjaci iz oblasti prava su upozorili Crnu Goru da se može naći u problemu, a nije isključeno ni da će morati da plati odštetu.
Ruske kompanije i pojedinci, kojima je zamrznuta imovina, očekuju da će im biti nadonađena šteta zbog zamrzavanja imovine u SAD, EU, ali i nekim zemljama koje nisu članice EU kao što je Crna Gora.
Crna Gora je početkom juna na prečac zamrzla imovinu više desetina ruskih državljana uz obrazloženje da se na taj Vlada usaglašava sa vanjskom i bezbjednosnom politikom Evropske unije. Međutim, da li je Crna Gora pogriješila sa tom ishitrenom odlukom jer je prethodno dozvolila Rusima da investiraju u našu državu, a onda im zamrznula imovinu, uskoro će biti poznato jer je pred Ustavnim sudom inicijativa za ocjenu ustavnosti ove odluke.
Prosto rečeno neko je kupio u Crnoj Gori imovinu, pokrenuo biznis, investirao veliki novac, a zauzvrat dobio nemogućnost da nastavi da se bavi poslom, koji nema dodirnih tačaka sa ratom u Ukrajini.
Šta sankcije pojedincima znače u praksi?
Evropska unija jasno kaže da se sankcije za pojedince sastoje se od zabrane putovanja i zamrzavanja imovine. Zabrane putovanja sprječavaju pojedince s popisa da uđu ili prolaze kroz teritoriju EU, bilo kopnom, vazduhom ili morem.
Zamrzavanje sredstava znači da su svi računi navedenih lica i entiteta u bankama EU blokirani. Takođe je zabranjeno da im se bilo kakva sredstva ili sredstva direktno ili indirektno stave na raspolaganje.
Dakle, jedno je zamrznuti račune i novac, a drugo imovinu, kao što smo mi uradili. Opravdano se postavlja pitanje ko će sada održavati tu imovinu, ko će platiti ukoliko ta imovina pretpi neku štetu, kao i da li je ovo udar na privatnu svojinu.
Ustavni sud uskoro ocjenjuje ovu odluku
Ustavni sud je odblokiran i upravo pred ovom institucijom se nalazi Inicijativa za ocjenu ustavnosti člana 18 i člana 19 Zakona o međunarodnim restriktivnim mjerama. Podnosioci inicijative smatraju da odluka Vlade nije u skladu sa Ustavom Crne Gore, Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama odnosno Zakonom o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, izmjenjene u skladu sa Protokolom broj 11.
U Inicijativi se ističe da su, spornim članovima, flagrantno prekršene odredbe čl. 24 I čl. 25 (kao i člana 58) Ustava Crne Gore. Član 24 Ustava Crne Gore glasi “Zajemčena ljudska prava i slobode mogu se ograničiti samo zakonom, u obimu koji dopušta Ustav u mjeri koja je neophodna da bi se u otvorenom i slobodnom demokratskom društvu zadovoljila svrha zbog koje je ograničenje dozvoljeno. Ograničenja se ne smiju uvoditi u druge svrhe osim onih radi kojih su propisana.”
Jezičkim tumačenjem sporne odredbe člana 18 Zakona o međunarodnim restriktivnim mjerama nedvosmisleno se dolazi do zaključka da je istom ukinuto i ograničeno pravo svojine, odnosno pravo raspolaganja imovinom i novčanim sredstvima preko obima i mjere koju dopušta Ustav, kao i preko svrhe radi koje je Ustavom dozvoljeno eventualno ograničenje prava svojine ( u javnom interesu uz isplatu pravične naknade).
Ukoliko Ustavni sud ocijeni da odredbe nisu u skladu sa Ustavnom Crna Gora ulazi u veliki problem.
Pravo na nadoknadu
Advokat Veselin Radulović kazao je za nedavno da postoji osnovana sumnja da u slučaju zamrzavanja imovine ruskim državljanima nije ispoštovana zakonska procedura i da bi to moglo da košta državu Crnu Goru.
Prema njegovim riječima, to vjerovatno znači da će ruski državljani osporavati te odluke, prvo žalbom pred nadležnim Ministarstvom finansija, a nakon toga, ako bi njihova žalba bila odbijena, imaju pravo pokretanja spora pred Upravnim sudom.
- I to nije sve. Bojim se da ako bi u toj zakonskoj proceduri utvrđeno da je donesena nezakonita odluka, da bi ta lica mogla pokrenuti parnične postupke u kojima bi tražili naknadu štete, zbog ograničavanja jednog od osnovnih ljudskih prava a to je prava na imovinu. Šteta bi se utvrđivala od slučaja do slučaja, i država bi morala da je nadoknadi, naveo je advokat.
