На свјетским тржиштима је вриједност долара према корпи валута порасла и прошле седмице, друге заредом, док је курс еура према долару пао на најнижи ниво у двије године. Доларов индекс, који показује кретање вриједности америчке према осталих шест најважнијих свјетских валута, ојачао је прошле седмице 0,65 одсто, на 100,48 бодова, близу највишег нивоа у двије године.
Притом је курс долара према јапанској валути скочио 1,7 одсто, на 126,45 јена (ЈPY), највиши ниво у 20 година. Америчка валута је ојачала и у односу на европску, па је цијена еура пала 0,6 одсто, на 1,081 долара, недалеко најнижег нивоа у двије године.
Замах долара услиједио је у уторак, након што је објављено да су у марту потрошачке цијене у Сједињеним Америчким Државама порасле 8,5 одсто у односу на исти прошлогодишњи мјесец, што је највиша стопа инфлације од 1981. године.
- Иако су ти подаци у складу с очекивањима, они подсјећају да америчка централна банка, Федералне резерве (Фед) не може само сједити, мора кренути у акцију, и то журно”, казао је портфељ менаџер у фирми Kingsview Asset Management- Паул Нолте.
У марту је Фед повећао кључне каматне стопе први пут од 2018. године, 0,25 постотних бодова, а већ у мају вјероватно ће их повећати даљих 0,5 постотних бодова. Записник с недавне сједнице Феда показао је да би могла заредати агресивна повећања камата на сједницама наредних мјесеци, као и да је постигнут начелни договор да би се Федови биланси, који су у борби с коронакризом набујали за неколико хиљада милијарди долара, требало смањивати 95 милијарди мјесечно.
Све то показује да је Фед спреман за агресивнији напад на инфлацију него што се очекивало. Предсједник огранка Феда у Њујорку, Јohn Williams, казао је у четвртак да је повећање камата пола постотног бода у мају врло разумна опција. То показује да чак и опрезнији челници Феда подржавају брже заоштравање монетарне политике.
С друге стране, јапанска централна банка још ће неко вријеме водити попустљиву монетарну политику како би подржала опоравак економије, упркос јачању инфлационих притисака. Јапанска централна банка већ неко вријеме купује државне обвезнице како би задржала камате на ниским нивоима, а због тога јен слаби према америчкој валути.
За разлику од Феда, који најављује агресивно повећање камата, Европска централна банка (ЕЦБ) је суздржана по том питању. Предсједница ЕЦБ-а Christine Lagarde казала је у четвртак, након редовне сједнице челника банке, да нема јасног временског оквира када би ЕЦБ могла почети повећавати камате и да би то могло бити седмицама, па и мјесецима након што централна банка укине програме подстицаја у трећем тромјесечју.
На сједници су челници ЕЦБ-а потврдили да ће до јесени угасити редовни програм подстицаја економији еурозоне, упозоривши да рат у Украјини ствара неизвјесност која захтијева флексибилност монетарне политике.
Инфлација је, поручила је ЕЦБ, значајно ојачала и остаће висока у наредним мјесецима, у првом реду због наглог раста цијена енергије, а потом би требало благо да ослаби. Монетарна политика зависиће од економских показатеља, а банка ће се у креирању монетарне политике и даље водити начелима флексибилности, поступности и широке лепезе опција, поручили су из ЕЦБ-а.
