Demonstranti su se okupili ispred Parlamenta odakle su otišli ka kancelariji premijera te kavkaske zemlje koja pretenduje da se pridruži Evropskoj uniji čemu je, kako se smatra, jedna od;prepreka najavljeni zakon o „stranim agentima“.

Predlog zakona koji je izazvao masovne mitinge od početka nedelje, danas je dostigao veliku zakonodavnu prekretnicu dobijanjem u prvom čitanju odobrenja poslanika iz vladajuće partije Gruzijski san tokom glasanja koje je bojkotovala opozicija.

Trebalo bi da uslijede još dva čitanja što bi moglo da potraje nedeljama, a gruzijska predsjednica Salome Zurabišvili, proevropski orijentisana i u sukobu s vladom, bi mogla da stavi veto.

Poslanici bliski vlasti, međutim, imaju dovoljnu većinu da i to prevaziđu.

„Ne ruskom zakonu!“ – uzvikivali su demonstranti uz zvuke gruzijske himne i „Ode radosti“ – simbola EU.

Predloženi zakon se poredi s ruskim propisom o „stranim agentima“ kojeg Kremlj koristi od 2014. da progoni disidente, nevladine organizacije i nezavisne medije.

U ponedeljak i utorak organizovani su i drugi skupovi. Interventna policija jurila je demonstrante, tukla i hapsila. Gruzijski mediji kažu da je policija takođe loše postupala s novinarima.

Ako zakon prođe, organizacije koje dobijaju više od 20% svojih sredstava iz inostranstva biće prinuđene da se registruju kao „organizacije koje ostvaruju interese strane sile“;ili će se suočiti s kaznama.

EU koja je u decembru Gruziji dodelila status kandidata za prijem, pozvala je na odustajanje od donošenja zakona, rekavši da je u suprotnosti sa programom reformi koje ta država mora preduzeti da bi napredovala na putu ka prijemu.

Šef diplomatije EU Žozep Borelj i evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji rekli su da je današnje glasanje „veoma zabrinjavajuće“.

„Konačno usvajanje tog zakona imalo bi negativne posledice“ po evropske ambicije Gruzije – rekli su oni, smatrajući da takav zakon „nije usklađen“ sa vrijednostima EU.

Vašington je izrazio sličnu zabrinutost.

Gruzijska vlada uverava da je cilj zakona samo više „transparentnosti“ u finansiranju organizacija.

Premijer Irakli Kobahidze koji je inicirao predlog zakona, optužio je neke grupe civilnog društva da pokušavaju da uvuku Gruziju u rat u Ukrajini i da žele da pokrenu revoluciju.

„Naprijed, dostojanstveno, ka Evropi!“ – rekao je on tvrdeći da zapadni lideri kritikuju predlog zakona bez ikakvih argumenata.

Ovaj nedavno imenovani lider iz „Gruzijskog sna“ već je optuživao EU i Sjedinjene Države da žele da uvuku njegovu zemlju u sukob Kijeva i Moskve.

Uprkos neprijateljskim izjavama o Zapadu, Irakli Kobahidze je rekao da će mu članstvo u NATO-u i Evropskoj uniji biti prioritet.

Poslanički izbori koji se smatraju testom njegove vlasti, planirani su u Gruziji za oktobar.

Predsjednica Zurabišvili je rekla da je predlog zakona protivan „volji stanovništva“ i da je „direktna provokacija, ruska strategija destabilizacije“.

Gruzija je godinama težila da produbi odnose sa Zapadom, ali vladajuća stranka je;optužena da, naprotiv, želi da tu zemlju s 3,7 miliona stanovnika približi Rusiji.

U ponedeljak su se poslanici vlade i opozicije sukobili tokom razmjene teksta, što je izazvalo tuču u skupštinskoj sali.

Prva verzija tog zakona napuštena je u martu 2023. posle masovnih protestnih demonstracija koje je policija rastjerala suzavcem i vodenim topovima.