Чланство у НАТО-у је трајно, а политички лидери бу требало да прихвате Црну Гору посвећену тој обавези, напретку ка Европској унији као и мултиетничком карактеру земље, каже у интервјуу за Glas Amerike Дејмон Вилсон, предсједник и извршни директор Националне задужбине за демократију (НЕД), америчке невладине организације посвећене јачању демократских институција широм свијета, укључујући и Балкан.
Готово годину након избора нове црногорске владе, Вилсон је нагласио да је забринут у погледу ставова појединих чланова владајуће коалиције и оцијенио да црногорски народ не жели приближавање ауторитарном режиму Кремља.
Нова црногорска влада преузела је дужност прије готово годину са обећањем да ће спровести реформе неопходне за придруживање ЕУ, да ће се борити против корупције и организованог криминала. Да ли је одржала то обећање?
Вилсон: Постоји изузетна енергија за спровођење реформи у појединим аспектима, али и подједнако снажне снаге на супротној страни које су веома забрињавајуће. Забринути смо због гласова у коалицији који су више окренути према Москви него према Бриселу, који ствари посматрају кроз перспективу национализма а не реформи и демократске слободне воље. Имамо прилику да посматрамо како Црна Гора напредује са цивилним друштвом, али је потебно да медији ураде више. Да парламент ради. Црна Гора је чланица НАТО и на путу ка Европској унији и треба да осигура да се те обавезе испуњавају. У Задужбини, били смо забринути када смо послије избора видјели неколико напада на Бошњаке, на припаднике мањинске заједнице, графите да ће Пљевља бити Сребреница исписане на зидовима исламског центра. Те ствари имају обесхрабрујући ефекат широм земље. Мислим да је заиста неопходно да политички лидери прихвате мултиетничку, демократску Црну Гору, посвећену владавини права и одговорности, напретку ка Европској унији и обавезама НАТО чланства.
Владајућа коалиција је послије избора обећала да ће задржати Црну Гору на прозападном и проевропском путу. Да ли сте, годину дана послије избора нове владе, увјерени да је то случај? Да ли би тај европски пут био у опасности са већим учешћем проруског Демократског фронта у влади, што они траже протеклих мјесеци?
Вилсон: То има везе са тим гдје народ у Црној Гори жели да види своју земљу. Да ли заиста желе да се њихова земља приближи једном ауторитарном режиму? Црногорски народ је обиљежио промјену власти. Ова влада је резултат тога. Каква би била иронија када би чланови владе или коалиције жељели да се угледају на понашање Кремља који је под ауторитарном контролом? То нема никаквог смисла. На основу онога што чујемо и видимо, то није нешто што народ жели. Прије свега, бити НАТО савезник је трајна обавеза, дио заштите суверенитета државе Црне Горе. То је нераскидиво. И ово је хаотичан процес, као што видимо у било којим демократијама. Зато вам је потребан притисак унутар владе, притисак цивилног друштва, потребни су вам парламент, опозиција. Потребно је да ти фактори функционишу да би се и даље ишло напријед. Желим да останемо ангажовани у давању подршке, да буде мање напада, мање размишљања о односима са Кремљом. И коначно да имамо слободну и демократску Црну Гору која је нашла своје мјесто у Европи.
А колико црногорска влада може да буде успјешна у спровођењу реформи, борби против корупције, ако постоје сталне тензије у владајућој коалицији, ако се у парламенту не усвајају закони, посебно у области правосуђа?
Вилсон: Видимо поларизацију у демократијама широм свијета, укључујући и у мојој земљи, не само на Балкану. То није неприродно. Потребне су различите снаге. Зато није само ријеч о влади, већ и о томе шта се догађа са опозицијом, медијима, цивилним друштвом, одговорношћу, правдом, свим тим. Те ствари су кључне да би се црногорском народу омогућило да оствари аспирације, како би њихова дјеца могла да одрасту, да имају пристојне каријере, да раде у меритократији, да имају прилику да остану кући. Тако да је то хаотично, тешко. Мислим да су неки посвећени том путу реформи, док бих се за неке запитао.
Црна Гора је осим руског, подложна и на кинески утицај кроз зајам за изградњу аутопута. Да ли влада предузима довољно напора да смањи ту зависност од кинеских инвестиција и привуче западне?
Вилсон: Не постоји чаробни штапић. Треба осигурати да је земља привлачна за инвестиције. Зато питања, као што је владавина права, нису само важна да би постојао осјећај правде већ и да би се пружила сигурност западним инвеститорима да ће њихове инвестиције бити заштићене. И зато би ове земље, Црна Гора требало да да буду у могућности да постану атрактиван извор инвестиција, да буду дио ширег региона Југоисточне Европе, на путу ка Европској унији. То је заиста кључно, а почиње са тим да људи разумију да ли ће уговори бити испоштовани, да ли ће правосуђе бити у могућности да реагује. И то је један од најважнијих антидејстава кинеској дужничкој дипломатији, која користи политички утицај над задуженим земљама и тако их обавезује одлукама у Пекингу. То црногорски народ не тражи и не очекује.
