Циjене дионица на Вол стриту пале су у првоj овогодишњоj седмици, jер би америчка централна банка могла агресивниjе заоштрити монетарну политику, док су индекси на европским берзама достигли рекордне нивое.
На Вол стриту jе Dow Jones ослабио 0,3 одсто на 36.231 бод, док jе S&P 500 потонуо 1,9 одсто на 4.677 бодова, а Nasdaq индекс 4,5 одсто на 14.935 бодова, преноси СЕЕбиз.
Почетком седмице Dow Jones и S&P 500 индекс достигли су нове рекордне нивое, захваљуjући замаху тржишта коjи jе траjао од краjа прошле године.
Међутим, ти су се индекси нашли под притиском од сриjеде, jер jе улагаче неугодно изненадио агресиван став челника Феда о заоштравању монетарне политике.
Наиме, записник с децембарске сjеднице Фед-а показао jе да званичници централне банке сматраjу да се тржиште рада опоравило, а да инфлациjа постаjе све већа приjетња.
Стога jе за очекивати да ће Фед приjе него што се очекивало повећати кључне каматне стопе, након што jе на сjедници у децембру убрзао план укидања програма куповине обвезница.
Због тога су порасли приноси на америчке државне обвезнице, што негативно утиче на технолошке дионице, коjе због тога постаjу мање привлачне.
Тако jе технолошки сектор био наjвећи губитник, па jе Насдаq индекс, коjи jе препун тих дионица, забиљежио наjвећи седмични пад од фебруара прошле године.
С друге стране, како се очекуjе повећање камата Фед-а, снажно су порасле циjене дионица банака, коjим одговара окружење с вишим каматама. S&P 500 индекс банкарског сектора скочио jе 9,4 одсто и достигао наjвише нивое у историjи.
Пратили су га сектори коjи су такође врло осjетљиви на кретања у економиjи. Тако jе снажно скочио и енергетски сектор, више од десет одсто, захваљуjући расту циjена нафте и других сировина.
За разлику од Вол стрита, на еуропским берзама су циjене дионица ове седмице порасле, па jе STOXX 600 индекс водећих европских дионица током седмице достигао рекордне нивое.
Притом jе лондонски FTSE индекс оjачао 1,4 одсто на 7.485 бодова, док jе франкфуртски DAX порастао 0,4 одсто на 15.947 бодова, а париски CAC 0,9 одсто на 7.219 бодова.
На Токиjскоj берзи jе Nikkei индекс склизнуо 1,1 одсто на 28.478 бодова.
И док jе већина наjвећих свjетских берзи прошле године снажно порасла, у новоj ће слиjедити броjни изазови.
Због високе инфлациjе, коjа jе у поjединим земљама достигла нивое какви ниjесу виђени децениjама, неке су централне банке већ почеле да укидаjу подстицаjне монетарне мjере, а неке су и повећале каматне стопе.
То значи да jе период jефтиног новца при краjу и да ће тржишта остати без подршке на какву су навикнута посљедњих година.
Неизвjесна jе и ситуациjа с омикроном. Додуше, чини се да jе та вариjанта коронавируса мање опасна од претходних, али и заразниjа, па jе у многим земљама броj новозаражених посљедњих дана достигао рекорде.
