Средња годишња концентрациjа финих честица у ваздуху у урбаним подручjима ЕУ наставља да се смањуjе и у 2019. години, и износила jе 12,6 мг/м3. Анализа Еуростата показуjе да jе таj ниво наставља да пада испод границе од 25 мг/м3 постављене 2015. године, али jе и даље изнад нивоа од 10 мг/м3 коjи jе као просјечну годишњу вриједност поставила Свјетска здравствена организациjа, пише Н1.

Средња годишња концентрациjа финих честица наjвиша jе у урбаним областима Бугарске (19,6 мг/м3) и Пољске (19,3 мг/м3), а затим Румуниjе (16,4 мг/м3) и Хрватске (16,0 мг/м3).

Наjнижа концетрациjа штетних честица забиљежена jе у урбаним областима Естониjе (4,8 мг/м3), Финске (5,1 мг/м3) и Шведске (5,8 мг/м3).

Стручњаци твртде да ситни загађивачи ваздуха утичу на смАњење животног вијека људи, а могу довести до развоjа или погоршања великог броjа хроничних и акутних респираторних и кардиоваскуларних обољења.

Фине честице (пречника мањег од 10 микрометара) могу се уносити дубоко у плућа, гдје могу изазвати упале и довести до погоршања болести срца и плућа, док мање ситне честице (пречника мањег од 2,5 микрометара) могу дубље да уђу у плућа и озбиљниjе угрозе здравље људи.