Рођена Римљанка дипломирала је на римском Конзерваториjу "Санта Ћећилиа" на одсjеку оперског пjевања. Усавршавала се на "Conservatoire а Rayonnement Rеgional" у Паризу. Наступала jе на готово свим најважнијим европским оперским сценама, од "Опере Гарниер" у Паризу, "Театро Сан Карло" у Напуљу и "Театро Аргентина" у Риму, "Schlosstheater Schonbrun" у Бечу. Добитница jе броjних награда и признања.
За њен први наступ у Црној Гори, на којем је пратио пијаниста Олексиј Молчанов заслужна је, наша оперска пјевачица Ивана Чановић, са којом је наступала још од времена студиjа на Конзерваториjуму "Санта Ћећилија".
• Посjедуjете глас коjег краси изузетан и jединстван распон. Колико jе природа, а колико су рад и вjежбање заслужни за то?
– Jош као дjевоjчица сам открила да сам талентована за пjевање и то jе свакако предност, али без свакодневног учења и констатног рада на гласу не бих никада успjела да кренем наприjед. Рад на себи и стално тражење перфектног вокалног изражавања су веома важни и никада их не треба потцjењивати. Иако ниjе могуће постићи перфекциjу, учење никада не престаjе!
• Изводите разнородан репертоар – од античке музике, барока, преко опера до дjела савремених композитора. Шта наjвише волите да пjевате? У чему наjвише уживате? Коjа Вам jе омиљена сцена?
– Ниjе лако на то одговорити. Сигурно да jе репертоар "белканто" моj омиљени. Чини ми се, ипак, да jе Моцарт наjзабавниjи. "Così fan tutte" (Сви тако чине) jе jедна од моjих омиљених опера, одлично сам се забављала интерпретираjући улогу Деспине. Али, ту су и многе друге: "Севиљски берберин", "Риголето", "Кармен", "Боеми"...
• Коjу публику навише волите?
– Немам омиљену публику. Свака публика jе истовремено другачиjа и дивна. То jе магиjа наступања уживо. Сваки наступ jе непоновљив, управо због размjене енергиjе између умjетника и његове публике. Ниjедна представа ниjе истовjетна са другом.
• А у чему бисте вољели да се опробате? Постоjи ли композитор и дjело коjе бисте вољели да пjевате, а коjе до сада нисте имали прилику?
– Чинило би ми велико задовољство да се опробам у оперети, и да споjим пjевање, глуму и игру. Али, улога коjа ми jе на срцу и са коjом би жарко жељела да jедног дана дебитуjем, jесте Лућиjа од Ламермура од Доницетиjа.
• Прошло jе вриjеме четворице великих тенора, интернационална оперска сцена се подмладила. Да ли можете да нам кажете како видите данас оперску сцену у свиjету?
– И данас без сумње постоjе велика имена на међународоноj оперскоj сцени, млађа и стариjа. Разлика у односу на прошлост jе можда у томе да се стварање оперског спектакла не врти више само око великих пjевача, већ се пажња, у наjвећем броjу случаjева, преусмjерила на режиjу са све филмскиjим и све иновативниjим приступом, у коjем сваки детаљ и сваки лик имаjу сопствену улогу и своj значаj.
• Како видите себе и своjу кариjеру у за 20 година?
– Ово jе несумњиво наjтеже питање! Вjеруjем да нас недавни догађаjи и потешкоће садашњег историjског периода уче да живимо дан по дан, не мислећи превише што ће нам дониjети сjутра. За мене то не значи да не вjеруjем у будућност, већ jедноставно да треба научити бити захвалан и уживати у садашњем тренутку као у животном поклону. За 20 година ће бити што ће бити!
С. ЋЕТКОВИЋ
