<p>Милутин Мићовић на Зимском салону књига</p>

Милутин Мићовић на Зимском салону књига / -ФОТО: СРЂАН БОЉЕВИЋ

Аутентична људска егзистенција поништава нулу

У његовој награђеној збирци есеја, каже Мићовић, "централно мјесто заузима присуство Његоша у нашој духовној, културној и историјској стварности"

Вече посвећено стваралаштву Милутина Мићовића, пјесника, есејисте, књижевног критичара, овогодишњег добитника награде "Мирослављево јеванђеље", које је требало бити одржано вечерас (30.12) на 13. Зимском салону књига "Booka 2021" отказано је због нових епидемиолошких мјера. Но, Мићовић, коме је "Мирослављево јеванђеље" припало за збирку есеја "Луче у тами Црне Горе", изашао је у сусрет новинарима с којима је кратко разговарао.

На наше питање да ли му је ближа поезија или есеји, Мићовић каже:

– Када сам нешто "згуснутији изнутра" онда пишем пјесме, кад имам проблем са свијетом, са поретком и друштвеним конфликтима, који су стални код нас, онда пишем есеје – каже Мићовић.

У његовом стваралаштву, посљедњих година, стално је присутан мотив нуле, ништице. Занимало нас је чему је она противтежа.

– Нула има много значења. Једно од тежих је свеобухватно ништавило, које не видимо, а које је прекривено овим свијетом, иза којег бдије ништавило. Но, нула може имати и друго, дубље, метафизичко значење - може бити оно првобитно јаје из којег се све рађа – каже Мићовић. Наводи да нула нужно не мора бити негативног предзнака.

– Ми нулу најчешће доживљавамо као негативну силу која гута нашу памет, наше подвиге, дјела. Постоји и праг када се нула поништава аутентичном људском егзистенцијом. Наравно, уз помоћ Божје силе – каже Мићовић.

Иако наводи да есеје пише када је понукан дешавањима у друштву, и у његовој поезији појављују се моменти који су отворено социјално ангажовани.

– У поезији је то тешко наћи. Нула је у метафизичком простору. Наравно, она кореспондира са стварношћу, али тај однос није тако видно изражен. Поезија најчешће борави у дубљем метафизичком, филозофском, религијском простору – каже Мићовић.

Закон важан за културу и друштво уопште

Мићовић каже да га радује Закон изгласан прије неки дан у нашој Скупштини, а којим ће Његошев рођендан бити државни празник.

– То је на културном и друштвеном простору врло важно, јер досад нисмо на државном нивоу ималу институције које се баве његовим дјелом, већ су се тиме бавили појединици – појашњава Мићовић.

У награђеној збирци есеја, каже Мићовић, "централно мјесто заузима присуство Његоша у нашој духовној, културној и историјској стварности".

– Односно, како се Његошево дјело, Његошев дух прелама у нашој савременој стварности. Наравно, и ти дубљи слојеви Његоша који увијек остају актуелни, јер сваки човјек који се духовно пропитује, покреће дубља питања која су увијек савремена, од Хераклита до данас – каже Мићовић.

Због епидемиолошких мјера вечерас је отказан и програм Зимског салона на коме се требало говорити о стваралашатву пјесникиње Наташе Лалатовић.

Ж.Ј.