У организацији Центра за културу у Андријевици је одржано ауторско вече књижевника и новинара Дарка Јововића, који је до сада објавио седам поетских збирки, као и по једну књигу колумни и репортажа. Говорећжи о свеукупном Јововићевом списатељском опусу, предсједник Удружења књижевника Црне Горе Новица Ђурић је нагласио да се ради о изузетном ствараоцу који је умјетничка надахнућа наслонио на свој завичај.
-Сваки писац је срећан када успије да у књиге укоричи свој завичај и тако га сачува од заборава, а један од таквих је и Дарко Јововић. Он је, поред сјајних потских остварења, кроз књигу репортажа сачувао бројне људе и догађаје, сачувао је свој завичај коме смо увијек дужни. Но, Дарко својим пером није сачувао само завичај већ и образ и професију којом се бави, потврђујући тако да је и добар човјек. У његовиом текстовима увијек провејава та доза мјеру у ономе што ради и када хвали и када куди. И у његовим критичким текстовима никада се није могло препознати да има намјеру да увриједи и унизи човјека. Он за сваког доброг човјека има испружену руку. А зар је то мало? Дарко је, држећи се заповијести Марка Миљанова, научио да штити друге од себе. А та горчина која кад кад долази из његових стихова је опомена за завичај који зна и да заборави добре и значајне људи, јер сви треба добро треба да знамо да завичај живи онолико колико и људи живе у њему – нагласио је Ђурић.
У свом обраћању књижевни критичар Дамјан Ћулафић је нагласио да је Јововић превасходно, пјесник, али да је и угледан новинар, аутор најразноврснијих журналитичких форми, те и писац реских ангажованих колумни, бесједник и колдар. Казо је да Јововић, као освједочени и опредијељени пјесник завичаја из кога је на васељенску висораван издизао сеоске обичаје, иманентно саопштава своје виђење времена и временитости, као битних егзистенцијалних одредница.
-У завршним опсервацијама о поезији Дарка Јововића, примијетићемо неодступање од вјечитих поетских тема, али ни од снажне критике генерално инхерентног социјалног тренутка, у чији ковитлац смо (који вољно, који невољом) запали, и који нас вије док нам мисао и дух не сколи. Као рецепт за „одбрану свијета“ можемо преписати добру поезију, а Јововић је један од њених творитеља- казао је Ћулафић.
Истако је да и у Јововићевим прозним остварењима доминирају племенити мотиви.
-Ако бисмо да саберемо утиске, рекли бисмо да су репотраже Дарка Јововића богате садржајем; у њима доминира жеља аутора да што више отргне од заборава, да запамти и забиљежи; оне, добрим дијелом, имају и документарни карактер и значај; сви текстови писани су са уочљивом љубављу и отежом сјетом, тако да нијесу у питању сувопарни и хладнокрвни журналистички извјештаји, већ новински прилози писани с племенитијим мотивима- нагласио је Ћулафић.
У име Центра за културу говорио је Зоран Лекић, рекавши да Јововић кроз своје свеукупно стваралаштво настоји да помогне да се вратимо себи, да се издигнемо из духовне провалије и изађемо из тамних времена.
- Дарко у „нијемом вијеку“ тражи „изгубљени свијет“. Опомиње, тажи човјека у завичају, да подупре зидине, да окује сломљене крстаче и да га промијени у вијек постојања. Дарко и даље траје, корача својом стазом, дарује нас стиховима, без обзира на признања, остаје у души оно што ми је пророчки казао када смо се упознали осамдесетих година прошлог вијека да је пјесник – навео је Лекић
Програм је водила Александра Бакић Вујовић.
