Програм ретроспективе филмског и телевизијског стваралаштва режисера Живка Николића обогаћен је прексиноћ у Црногорској кинотеци и разговором о његовом дјелу. Бираним ријечима о Николићу су говорили ауторка засад једине монографије код нас о овом режисеру - Божена Јелушић, редитељи Бранко Балетић и Андро Мартиновић и библиограф Вера Ђукановић, ауторка био-библиографије о Николићу која ће се ускоро појавити пред публиком. Такође, било је говора и о томе што Николићево дјело значи нама данас, на који начин га вреднујемо и гдје га позиционирамо у нашем друштву.
Мартиновић је на почетку истакао да се наше друштво најчешће сјети величине и значаја неког ствараоца када више није жив, но, чак и тада, дешава се да то није шире распрострањено, па се често ни јубилеји не искористе да би се посветила пажња нашем насљеђу. Мартиновић је додао и да је Кинотека планирала да се направи симпозијум о његовом дјелу, додајући да им Министарство културе није изашло у сусрет, наводећи да је "одговор Мнистарства на многе наше иницицијативе је ћутање". Мартиновић је на крају прочитао краћи есеј којим се осврнуо на Николићево стваралашво.
Мр Јелушић је истакла да Николић по њој спада у вертикалу у којој су Његош и Лалић, а да су то аутори који имају снагу деконструкције мита, традиције, архетипа, патријархалног, стереотипа, густе археолошке структуре, али и снагу поновне конструкције, што у ствари и јесте истинска снага умјетничког бића. Зато, додаје Јелушић, њихова дјела не говоре само о нашем, већ и будућем времену. Николићеви филмови зато су прави бисери онога што је Црна Гора могла да изњедри. И, Николић се није стидио да буде Црна Гора, каже Јелушић.
– Николић је имао храброст да буде оно што јесте, и баш због тога је и пронашао то скривено благо умјетничког израза - рекла је Јелушић између осталог, истичући да је он у својим филмовима отварао бројне проблеме и теме о којима се још увијек не говори и не пише.
Ђукановић је навела да био-библиографија садржи 1.081 библиотечку јединицу, гдје се поред података о Николићевим филмовима и наградама, налазе и подаци о интервјуима које је давао, као и критикама писаним на његове радове. Посебно је истакла чињеницу да су га страни критичари увијек позитивно оцјењивали.
Након тога услиједиле су пројекције Николићевих филмова "Баук" и "Јована Лукина". Ретроспектива се наставља до 25. новембра. Све пројекције почињу у 20 часова, а улаз је слободан.
Ж.Ј.