Поставка изложбе "Црна Гора и Грчка – Два приjатељска народа", у организацији Историјског института Универзитета Црне Горе може се погледати још сјутра (сриједа, 15. децембар) у Ректорату УЦГ. Поставку ове изузетне историјске читанке чине документи, литографије, стари часописи, разгледнице, па чак и документи, из приватне збирке проф. др Панајотиса Кољомихалиса. Изложба, која се могла погледати од 10. децембра, отворена је поводом 140 година од успостављања дипломатских односа Црне Горе и Грчке, као и обиљежавања 15 година савремених дипломатских односа.
Пред затварање, јуче је у Ректорату приређено вођење кроз изложбу за дипломатсаки кор и заинтересовану публику, а то је учинио сам др Панајотис Кољомихалис, иначе љекар, хирург, који је почео да сакупља збирку прије 50 година на наговор тад монаха у Грчкој, а каснијег митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Окупљенима се најприје испред Амбасаде Републике Грчке обратио Јанис Кахагјарас, грчки конзул у Црној Гори, који је подсјетио да изложба други пут борави у Црној Гори, и да је била двапут излагана и у Атини. Кахагјарас је подсјетио да се изложбом обиљежава 140 година од успостављања дипломатских односа Црне Горе и Грчке, и 200. годишњица од ослобађања Грчке од Отоманске империје, а у тој борби су, раме уз раме, с Грцима ратовали и Црногорци.
Др Радослав Распоповић рекао нам је да Историјски институт, у оквиру едиције "Дипломатске свеске", планира у скорије вријеме да објави ова и друга дипломатска документа везана за односе Црне Горе и Грчке, почевши од 1881. године. До сарадње са Кољомихалисом, дошло је захваљујући препоруци Ане Вукадиновић, амбасадорке Црне Горе у Грчкој, као и сарадњом са грчким Министарством спољних послова. Истакао је да је ова приватна збирка значајна јер је прикупила документа који датирају још из 18. вијека, а којих иначе нема превише. Нарочито у преводу с грчког, не само на наш већ и друге језике.
– Ове године обиљежава се и 200. годишњица ослобођења Грчке од Отоманског царства. Они су први који су кренули у тај процес и први који су стекли независност. Све друге земље Балкана, које су се бориле за независност, Србија, Румунија, Црна Гора, учиниле су то скоро пола вијека касније, 1878. године. Зато је напор грчког народа још значајнији - рекао је др Распоповић за "Дан", између осталог.
Ж.Ј.
