Подгорички Фестивал савремене клавирске музике "Форте пиано" на сцену КИЦ "Будо Томовић" недавно нам је довео пиjанисткињу и универзитетску професорку др Весну Дамљановић, која се представила проjектом "Жене у музици". На репертоару ове Никшићанке, која сада живи у Београду, а предаје на Музичкој академији у Источном Сарајеву, била су дјела савремених композиторки Валентине Дутина (БиХ), Исидоре Жебељан (1967 – 2020 - Србиjа) и Татjане Прелевић (Црна Гора, Њемачка). И, управо музика савремених аутора и ауторки, судећи по ономе чему свједочимо посљедњих година, и јесте у фокусу извођачких и умјетничких истраживања Дамљановићеве. Зато не чуди што ће се вечерас, како нам је и најављивала, на сцени Музичког центра Црне Горе, представити дјелом још једног савременог композитора, Реџа Мулића (1923 – 1982). Дамљановићева ће као солисткиња извести другу, "Косовску" симфонију овог црногорског композитора, са Црногорским симфониjским оркестром којим ће дириговати Младен Тарбук.
– Риjеч jе о красноj, узбудљивоj музици коjа кокетира између форме клавирског концерта и симфониjе, а подразумиjева велики оркестарски састав, густ оркестарски израз и аутентично третиран солистички инструмент – клавир – каже Дамљановић, позивајући публику на концерт који почиње вечерас у 20 часова.
• Зашто jе битно, и то не само за пиjанисте, изводити дjела аутора музике 20. и 21. виjека?
– Разни су разлози и бенефити, издвоjићу тек пар њих: ширење извођачког репертоара; отварање-ширење видика и учење неког новог израза, звука, идеjе; афирмациjа композиторске умjетности наведеног периода; образовање из домена токова новиjе музике на свjетском нивоу...
• Зашто се онда рјеђе изводе дjела композитора и композиторки 20. и 21. виjека? Што по Вама треба учинити да би ти аутори-ке имали и добили мjесто-третман коjи су имали њихови претходници у историjи?
– Новиjа музика све више напушта сигурну зону традиционалне звучне естетике у односу основних музичких начела, односа тона-мелодиjе-хармониjе-ритма-артикулациjе-боjе. Музичка умjетност (као и свака друга) подразумиjева доживотна трагања у сваком од своjих израза. На нама, извођачима, jесте да пронађемо за нас одговараjућу, подудараjућу естетику у нечиjем композиторском изразу, а затим да таj израз оваплотимо кроз своj креативни, извођачки чин.
Када би се континуирано нудили нови музички, умjетнички садржаjи, што путем концерата, али и путем медиjа - програма (браво за парламентарни РТЦГ!) радио станица, разних интернет платформи, мрежа, сигурно да би и заступљеност и видљивост нове музике била вишеструко значаjниjа.
• Као педагог, на чему инсистирате, што "препоручуjете" своjим студентима клавира?
– Моjа педагошка дjелатност се, с jедне стране, сада одвиjа у виду умjетничке сарадње, и колико jе она значаjна за студенте пjевачког и дувачког одсjека институциjе у коjоj радим, она jе значаjна и за мене саму, jер ми не дозвољава да изађем из процеса континуираног учења увиjек нових репертоара. Генерално, своjим студентима савjетуjем да константо раде на себи, да се процесу учења препусте безусловно, толико да оно постане њихова ментална, духовна, душевна (...) хигиjена. Други дио мог педагошког ангажмана подразумиjева рад са младим пиjанистима коjи циљано траже моjу помоћ. Таква, уже профилисана, педагошка активност професионално jе усмjерениjа, методичко-дидактички персонализована. У збиру, гаjим љубав према музици и знању.
• Што jе по Вама пресудно да би се за jедног извођача, нарочито из Вашег пиjанистичког угла, рекло да jе зрео, да jе маестро? Што чини врсног пиjанисту?
– Пресудан jе огромни рад коjи, између осталог, мора да прати музичка интелигенциjа, даровитост, свирачка енергиjа-потентност-глад, велики и разноврстан репертоар... Таj пут може да да висок извођачки ниво коjи jе потребно годинама, изнова постављати и понављати на сцени.
Ж.ЈАЊУШЕВИЋ
