Организатор "Дана Радована Бећировића Требјешког" су Удружење српских епских пјесника Црне Горе које носи његово име и Православно братство "Свети Георгије" из Шавника – Бијела. Бећировић, који је рођен с краја 19. вијека, а преминуо је 1986. године, иза себе је оставио бројне десетерачке и осмерачке пјесме којима је отргао од заборава готово све најважније личности и историјске догађаје из српске историје. Скуп је благословио игуман манастира Бијела архимандрит Исаија који је истакао да нас Бећировић и данас, готово четири деценије од смрти, окупља својим стиховима. Проф. др Михаило Шћепановић манифестацију је окарактерисао као "Радованову епску трпезу" за којом имају шта да кажу историчари књижевности и префесори народне књижевности. Др Будимир Алексић је истакао да је Бећировић по општем и неподијељеном мишљењу последњи епски бард, последњи велики народни пјесник који је дјеловао у српској књижевности деценијама.
- Изградио је свој аутентични говор и стил, обогативши тако, према ријечима митрополита Амфилохија Радовића, народну поезију и поставши "познат ништа мање од Филипа Вишњића", рекао је између осталог Алексић.
Народни гуслар, пјесник и књижевник Славко Јекнић казао је да је Бећировић по многим својим пјесмама, које су постале антологијске, још за живота стекао славу бесмртног пјесника. Све што је Бећировић стварао, нагласила је Милица Бакрач, оставио је на уздарје свом роду. У име породице захвалио се Радованов унук Милован Бећировић. Предсједник Удружења српских епских пјесника Црне Горе "Радован Бећировић Требјешки" Славко Перошевић казао је да су манифестацију помогли многи појединци, а међу покровитељима је и Амбасада Србије у Црној Гори. Први дан манифестације, у којем су учествовали и гуслари Бошко Вујачић и Саша Лакетић, завршен је наступом гусларских првака и етно појца Софије Лачевић. Наставак је наваљен за сјутра у Манастиру Бијела код Шавника гдје ће након свете литургије бити одржани пјеснички сусрети и културно-умјетнички програм.
