Филмски редитељ Иван Бакрач својим првим дугометражним филмом "Послије зиме" желио је да исприча причу о генерацији којој и сам припада. Главне улоге у дугометражном играном првјенцу, већинској црногорској продукцији, која претендује да постане глас једне генерације, повјерио је Момчилу Оташевићу, Ани Вучковић, Петру Бурићу, Маjи Шуша и Ивони Кустудић.
– То је генерација људи који су заробљени у транзицији, који радије бјеже него мијењају ствари. Било ми је стало да покажем шта је тај бијег, који више видим као тапкање у мјесту. То је основа овог филма - једне мале интимне приче, за који се надам да ће имати одјек међу широм публиком, а не само међу истомишљеницима – објаснио је Бакрач који се ових дана прирема за црногорску премијеру.
Рођени Никшићанин, Бакрач упоредо развија каријеру у Црној Гори и Србији. Учествује у креирању Херцегновског филмског фестивала као и београдске "Слободне зоне".
• Ближи се премијера у Црној Гори. Са каквим осјећањима се спремате за 28. октобар?
– Приказивање у Карловим Варима нам је показао колико нам је недостајао биоскоп и директни контакт с публиком, да чујемо из прве руке шта људи мисле о ономе што су видјели, па макар то биле и негативне критике, јер важно је разговарати о филму, а не само слушати похвале и доживљавати тапкање по рамену. Заиста ми недостаје тај контакт.
• "Послије зиме" говори о генерацији којој припадате?
– Филм је доста личан у смислу да је ријеч о генерацији која ми је блиска, о људима који су сличних година као ја. Оно што ме највише занима је каква ће бити реакција те генерације. Занима ме да ли ће и како људи генерално реаговати на филм, јер ми се чини да данас више него икад постоји разлика у размишљању, чак и међу припадницима исте генерације, а то је оно што ме данас највише збуњује код људи у нашем региону. Баш једва чекам да видим како ће људи схватити нашу причу.
• Ослонили сте се искључиво на домаће глумачке снаге. Осим регионално познатог Момчила Оташевића, остатак глумачке екипе није имао шансу да се опроба у регионалним продукцијама?
– Пошто је ово већинска црногорска продукција, логично је било да се фокусирам на домаће глумце, и то баш из разлога што нису имали шансу да се докажу у неком дугометражном филмском пројекту у региону. Дакле, углавном је то црногорска глумачка подјела, мада има и глумаца из Србије. Правио сам кастинг који је био поприлично опширан, из два-три круга, на којем се појавило јако пуно црногорских глумаца. Био сам веома изненађен колико мало знамо о њима, јер ту има јако много талентованих људи који желе да раде, и који су вриједни. Кад сам завршио кастинг био сам миран и сигуран да је "то то". Када смо у Карловим Варима гледали филм помислио сам да сам изабрао како треба и да сад радим кастинг опет бих изабрао исте глумце. Међусобно су врло различити, сви имају неку своју посебну карактеристику, и мислим да ће бити занимљиви мојом колегама који почињу да раде на својим филмовима.
• Какав су утисак оставили на Вас?
– Сарадња са њима је била божанствена, зато што смо функционисали као неки бенд, као једна екипа која зна тачно шта ради, са свијешћу да радимо исту ствар. Сви смо видјели филм на сличан начин, а када то није било тако сјели би и разговарали, и враћали се на прави пут. Рад са глумцима је био посебно искуство. Јер, поред пет главних има и доста споредних улога, тако да је за мене као дебитанта рад са глумачком екипом био огроман задатак. Ипак, то је било предивно искуство и надам се да ћу то опет поновити.
С.ЋЕТКОВИЋ
