Поставку "Балкан" италијанског умјетника Флавија Фавелија сачињавају инсталације, колажи и платно – слика. Заједничко свим експонатима које љубитељи савременог ликовног израза до 12. децембра могу погледати у Модерној галерији подгоричких Музеја и галерија Фавелијево је поигравање значењима логотипа и робних-потрошачких марки, некад и сад. Тако је и назив "Балкан" потекао од вотке која се производи у Болоњи, у Италији, гдје живи и ствара овај умјетник.
Међутим, ту је и игра с другим познатим брендовима, маркама, логотипима, и то не само онима са Запада, већ и некадашњег југословенског социјалистичког друштва.
Црногорска публика досад се већ сусретала са Фавелијевим радом. Прије неколико година био је учесник колективне изложбе у галерији "Арт". Подгорица се, на први поглед, визуелно промијенила, пуно се ради, ничу нове грађевине, то је одмах примијетио.
– Али, нисам имао много прилике за шетњу по граду, јер смо морали да поставимо изложбу, па сам радио – каже Фавели, а кураторке ове изложбе су италијанске кустоскиње Елиза дел Прете и Силвиjа Литарди.
• Обично важи правило да су Италијани одушевљени вином, а Ви сте први који је одушевљен вотком...
– Док није било интернета, вотка, односно боце вотке и њихове етикете биле су прве које су преносиле слике из далеких земаља, као што је подручје Источне Европе, односно словенских земаља, а за једног младића, као што сам тада био, то је било интересантно.
• Значи, постоји "опијеност" темама, људима, који су били са друге стране Берлинског зида?
– Сигурно да су млади у Италији, као и сви који су пажљиво посматрали свијет током хладног рата, могли да примијете да је естетика, естетски канон источних земаља био сасвим другачији од оног који смо ми могли да осјетимо и видимо, којим смо били окружени. Неко ко је само површно гледао на свијет, цијенио је само културу и свијет Запада, а неко ко је имао неки другачији сензибилитет, гледао је те ствари другим очима, и иако можда није био привлачан, био је то јако занимљив свијет.
• У раду се у већини случајева служите логотипима западног друштва, али и некадашњег социјалистичког друштва. Откуд потреба да се поигравате логотипом, зашто је лого тако битан, зашто су битне рекламне поруке?
– Прије свега зато што слоган марке, фирме, лого, представљају један важан дио саме Италије, који је захваљујући телевизији, као можда и најважнијим каналом, омогућио да култура наше земље доспије и "с ове стране планете". Тако да овај спој ријечи, слогана, рекламе, слика, на неки начин је одраз онога што се дешава у свакој земљи, а у овом случају и у Италији. Увијек се шалим да најрепрезентативнији Италијан у том свијету није био Силвио Берлускони, него Мајк Бонђорно, чувени водитељ. Сви су га гледали, његове перформансе, његов квиз. Реклама није једноставна ствар, већ врло сложена, јер се иза ње крије озбиљан дизајнерски рад, чак велики дизајнери, највећи умјетници су се посветили осмишљавању визуелног лога. Иза саме рекламе пажљиво око једног умјетника сигурно примјећује и прихвата и друге естетске елементе, а који нису само чиста реклама. Битно је и оно што се крије иза тога, и што добијају друге земље од те рекламе, односно која слика Италије стиже у друге земље.
• Чини се да сада сви имамо исте рекламе...
– Да, јер глобализација је и у том домену.
Ж.ЈАЊУШЕВИЋ
