По улогама које је остварила у протеклом периоду Јелена Лабан с правом оправдава епитет једне од најталентованијих младих глумица у нашој земљи. Свој таленат бруси и исказује у Краљевском позоришту "Зетски дом" у којем са још четворо колега чини већ готово годину и по дана стални ансамбл, први пут у историји овог театра.
• Шта значи бити стални дио једног националног театра?
– Поред тога колико jе битно бити дио jедног историjски битног и значаjног позоришта за културу Црне Горе, значајно је за било ког умjентика данас да буде стални члан jедног театра. Прошло jе годину и по дана и имала сам у том пероду доста посла, и то квалитетног. Због тога се радуjем да сам дио jедног позоришта коjи ствара нешто квалитетно, чини ми се не само за културу Црне Горе, него за позоришну умjетност на Балкану. Можда дjелуjе нескромно, али кад погледам наше представе и погледам какви људи ту раде, са коjом умjетничком и људском улогом улазимо у то, имам разлога да позовем људе да дођу, и погледаjу шта то ми радимо. Оно што сам имала прилике да радим значи ми много. Изађем уморна, али свjесна да то што радимо има смисла.
• "Зетски дом" посљедњих година посвећен jе савременом позоришном изразу. Да ли прижељкуjете нешто другачије?
– Било jе модерних приступа, али различитих. Посебно бих вољела да се опробам у комедиjи, jер сматрам да имам потенциjала за то. Мислим, себи сам смиjешна, па бих вољела да подиjелим то са другима.
• Готово да jе постало правило у посљедње вриjеме да се у нашим позориштима до улога долази преко кастинга. Шта мислите о томе?
– "Зетски дом" приjе него што jе формирао ансамбл организовао је аудициjе. Тако сам добила своjу прву професионалну улогу у "Зетском дому". Тада сам видjела по себи, али и другим колегама, да нисмо навикли на кастинге. Жао ми jе што не идемо довољно често на аудициjе, жао ми jе што смо помало изопштени из тога. Деси се да нас неко препоручи, позове за кастинг, али нема тога довољно, поготово за младог глумца, jер тако стиче самопоуздање. А кад му се не даjу шансе како он може да проба. Зато мислим да jе кастинг веома битан за глумца, било коjих година. То важи и за стариjе глумце, јер их одбијање раздрма. Предивно jе што су почели да се организуjу, видим по моjим колегама вршњацима и млађима, jош студентима, који су почели захваљујући кастинзима да играjу. Период короне jе био страшан, неке колеге коjе су баш тада требало да почну били су приморани да сjеде кући. Надам се да ће сад све доћи на своjе мjесто.
• Неизбјежно је питање да ли позориште може да промијени свијет? То је, зар не, она тачка која често и опредијели неког да се бави овом професијом?
– Да ли позориште може да буде толико јако? Нисам сигурна. Поготово у нашој ситуацији, стању нашег позоришта, културе... Али, на нама је да пробамо, да питамо - и да питамо са људима који нас гледају, да ли је то свијет у којем желимо да живимо. Сматрам да постоји увијек онај дио код умјетника који не може да се плати, да се купи, који ја не продајем, који је оно моје људско, као код било којег човјека, али га производим на умјетнички начин. Умјетност се не може свести само на пуки производ. Постоје пројекти који су настали са мало новца, који су буквално "ишчупани", али наводе људе да застану, размисле. Ово што радим је племенито, и кад престане то да буде, престаћу да се бавим глумом.
• Да ли размишљате о томе да се опробате и у региону и тако кренете стопама неких Ваших колега који увелико играју у серијама и филмовима у региону?
– Наравно, мада имам пуно посла и тешко ми је да то све организуjем. Жао ми jе што нас много чешће не позивају, јер због малих буџета људи зову оне са коjима су већ радили. Вриjеме пролази и ако се не поjављуjете онда вас забораве, па би ми jако много значило да уђем у регионалне продукциjе и имам више снимања. Тренутно нисам задовољна тим дијелом моје каријере.
С.ЋЕТКОВИЋ
