Mirović u zbirci "Lavirint" govori o strahovima i sumnjama sa kojima se susriјeće u svom drugom životu u kome se bavi politikom: "To je profesija koja se sa sumnjama i strahovima mora suočiti, a ukoliko ne bi to učinila, ona bi se obeščovјečila i tada za javno i za dјelanje po vriјednostima više nema nade. Otuda u pјesništvu pozivam na vaspostavljanje vriјednosti, na narušavanje interesa kao vrhovnog principa, jer ne može sve biti vođeno logikom interesa, sve mora biti vođeno logikom morala, vriјednosti i čovјečnosti."
• Poezija, ali i politika, obilježavala je uporedo Vaš život posljednjih godina. Kako mirite te dviјe ravni, te dvije dimenzije?
- Poezija je u najvećem diјelu nespojiva sa politikom i ja sam toga svјestan, i o tome sa pravom govore oni koji kritikuju odnos politike i poezije. Borim se, i na kratko i uspiјevam da čak kad i u političkom dјelovanju nailazim na zidove, na razočaranja, na signale koji mi govore da treba da se preispitam i da treba da preispitam sviјet oko sebe, da tu zastanem i da nešto napišem, da te motive koji su često protivrјečni, bolni, da ih prenesem na papir i da ih ovјekovјečim u svojim pјesmama. Čini mi se da sam uspio najviše u zbirci "Povratak u Logos", gdјe sam napisao neku vrstu autobiografske pјesme o sebi, gdјe sam poručio da nije nužno da javnog dјelatnika ili u ovom slučaju čovјeka koji se bavi politikom posmatramo na negativan način, jer, politika je u osnovi i ona tim korјenima treba i da se vrati - dјelanje za javno dobro.
• Slovite za vrsnog poznavaoca i ljubitelja istorije. U Vašoj poslednjoj zbirci vodite razgovore sa proslavljenim istorijskim ličnostima, junacima, velikanima naše prošlosti. Otkud iz Vas taj glas i baš u ovom času kad nam se, po ko zna koji put, u istoriji sudaraju prošlost i sadašnjost? Citirate u jednom od tih "razgovora" sa znamenitim tumačem naše istorije, Miloradom Ekmečićem, koji je rekao da mi, zapravo "živimo u jednom integrisanom vremenu"...
- Matija Bećković je svojevremeno rekao da "ako želimo da idemo napred, moramo da se vratimo nekoliko koraka unazad". U toj njegovoj rečenici, između ostalih, a i u njegovim fantastičnim knjigama poput "Dijalog između prošlosti i sadašnjosti" i "Dugo kretanje između klanja i oranja", ja sam upravo našao inspiraciju za razgovor veoma često i krajnje otvoren, neposredan sa najznačajnijim ličnostima iz naše istorije. Taj razgovor sam započeo u knjizi "Povratak u Logos", a dovršio ga u knjizi "Svetlo u svetioniku". Pitam se, kakvi bismo danas bili da njih nije bilo, ali, pitam se i da li smo dostojni njihovog dјela i da li ovakvi kakvi smo imamo prostora za neku vrstu nadgradnje, za neku vrstu oživljavanja uzora oko nas, kada je riјeč o njima, o ljudima o kojima sam pisao. Ali, i oživljavanje uzora u nama samima i otud naziv "Svetlo u svetioniku". Dakle, tragamo za svјetlom u svetioniku i još dublje, za korјenom svјetla u svetioniku, za najdubljim vriјednostima koje su nam oni ostavili. Pisao sam o Svetom Savi, o Domentijanu, ali i o Kajmakčalancima. Taj svoj niz sam završio 2017. baš zbog toga što smo, čini mi se, izgubili jedan viјek u traganju za sopstvenim "ja", za sopstvenom biti, za onom našom, rekao bih, tradicionalnom i velikom istorijom koja se u histeriji dvadesetog viјeka često lomila u burnim društvenim promјenama, a svјedoci smo i dalje takvih ishoda. Tako da sam poželio da porazgovaram sa njima i da nekada i čitaocima približim neku, po mom sudu, drugu stranu njihove ličnosti, iako ne živimo u tom vremenu, ali na osnovu rekonstrukcije događaja, istoriografskih materijala i dјela, zaranjao sam u te ličnosti i pokušao da nam osviјetlim taj, kako Matija kaže, "put koji nas očekuje".
• Spomenuli ste neke od sabesјednika. Ko je od njih na Vas ostavio najdublji trag. Sa kim ste vodili najprisniji, najdublji razgovor?
- Njegoš je na mene ostavio najdublji trag i zbog porodičnog predanja koje sam opisao u pјesmi u kojoj razgovaram sa njime. Pјesme sam pisao i u vriјeme dramatičnih događanja u Crnoj Gori. Ta raspolućenost Crne Gore, ali, to nije obilježje samo Crne Gore, već i nekih drugih naših krajeva, navela me je da se vratim u dјetinjstvo, u staru Crnu Goru, u kraj u kojem se mnogo držalo i danas se drži do tradicionalnih vriјednosti i da se prisјetim kako su naši stari govorili o Petru Prvom Petroviću, o Petru Drugom Petroviću Njegošu, o kralju Nikoli. I Karađorđe je jedna nevјerovatna ličnost. Pisao sam o njegovom vјečnom sjaju, o važnosti za naš narod, o njegovom kako Njegoš kaže: "tragičeskom koncu". Taj "tragičeski konac" sam smјestio u Radovanjski lug, a ja sam se pretvorio u pticu kos koja je tužno pјevala nad Karađorđevom sudbinom. Istovremeno sa svešću da je njegova smrt bila i rađanje naše nove države, naše Srbije. Kao i u samom "Gorskom vijencu" koji je za mene kada sam bio veoma mlad, a i danas je, dјelo našeg najvećeg svetioničara, Njegoša, kao i u "Posveti prahu oca Srbije", između Njegoševog duhovnog oreola i Karađorđeve žrtve, pronašao sam te dviјe ličnosti kao međaške za sve ono drugo o čemu sam pisao.
• Svi Vaši naslovi imaju snažnu simboliku. Da li se zbirkom "Povratak u Logos", zapravo vraćate sebi?
- Profesor Jerkov je veoma dobro raščlanio i primiјetio da se, zapravo, radi o povratku u vriјednosti. O povratku u smisao. To je dopuna odgovora na Vaše pitanje o spoju, o nemogućnosti spoja između kritike i poezije i samim naslovom i pјesmom u kojoj tražim kako sam rekao svoju "zlatnu ponornicu", tražim najdublji izvor i najveću snagu iz dubine, da kao pјesnik kažem sve ono što me tišti i da na neki način trasiram za svakog, za čitaoca taj put. Siguran sam da svako u životu ima potrebu da se preispita, da odbaci predrasude, da se pobuni, da kaže ono što ga tišti i da progovori jezikom istine i da na taj način i sopstveni put označi logosnim putem. Tako Selimir Radulović, veoma dobro, označava kao jednu prekretnicu u mom stvaralaštvu. U svakom slučaju je to povratak u logos i kada je riјeč i o mom pјesničkom stvaralaštvu.
• Ima li poezija u ovom času moć, snagu koju je nekada imala?
- Moć poezije je u njenoj snazi da u čovјeku oživi ono najbolje, ono najlogosnije. Poezija poslednjih godina jeste tihovala, međutim ako govorimo njenim dometima ako je riјeč o svјetskoj poeziji, vidimo kako je rekao predsјednik Udruženja književnika Srbije Miloš Janković, "elemente njenog oživljavanja". Poezija je neophodna jer ona daje duboku nit smisla ne samo za životom, nego i odnosa prema svemu onome što je u savremenom sviјetu poremećeno. O tome pišem u svojoj najnovijoj zbirci "Lavirint". Napisao sam i desetak angažovanih pјesama. Pišem o Gazi, o licemјerstvu, o dženderima, o bahatom okruženju, tražim koriјen bahatosti koja nas zapljuskuje. Ako tako pišemo poeziju, onda je ona mnogo važna i mnogo veća, nego što u prvi mah ljudi vide. Posebno sada, sa upotrebom društvenih mreža u jednom veoma brzom kontaktu sa internetom, kada pročitate neku viјest, a najčešće čitamo veoma loše viјesti, vi jednim klikom možete pronaći liјek u poeziji koja se bori protiv tih loših viјesti i gradi duhovnu energiju, duhovnu snagu, barijeru koja je potrebna da čovјek promišlja i da postane borac protiv pojava koje nas okružuju.
