Бивши и садашњи ученици подгоричке Гимназије "Слободан Шкеровић" приказали су у сали Додест КИЦ "Будо Томовић" изузетан поетски перформанс насловљен "МетаЛпоетика", и пружили публици изузетан и комплетан угођај. Тако су Софија Кирсанов, Илија Бошковић, Катарина Ћеранић, Алекса Миловановић, Ена Беговић, Марко Манојловић, Павле Бојовић, Јана Радуновић и Анастасија Брајовић, музиком, сценским покретом, и наравно, интерпретирањем стихова, успјели уз помоћ професорице Соње Шаковић, да изађу изван уобичајеног шаблона школског часа и лектире, и на другачији начин зароне у тајне љепоте поезије. Публици су представили не само стихове Његошевог "Горског вијенца", већ и поезију и поетске записе М. Павловића, Ч. Буковског, Д. Васиљева, уз изузетно занимљив избор пратеће музике - од Л. Коена, преко Сенидах, Манескина, Е. Мориконеа...

Професорица Шаковић, ауторка примијењеног часа књижевности, каже да је идеја за перформанс "МетаЛпоетика" потекла из њене педагошке праксе. Увидјела је да ријеч, па тиме и поезија, тешко стиже до људи, што је покренуло на размишљање како оживјети ријеч. Потом се наметнуо синкретички приступ, са више заступљених умјетности. Напомиње и да је програм настао у садејству са њеним ученицима. Њену првобитну визију како би требало да изгледа интерпретација појединих стихова надограђивали су својим схватањем и темпераментом ови млади талентовани људи.

Представљени су стихови који су углавном изван школског програма, а професорица каже да је то и очекивано.

– Већ дуго сам у кругу лектире, а сматрам и да је читав школски систем већ предуго у истим оквирима. Немам ништа против изабране лектире, јер то је оно најбоље што је било у историји књижевности. Али, изазов је уопште, па и сваком младом човјеку, изаћи из тог круга - каже Шаковић.

Програм "МетЛпоетика" одржан је у склопу пратећих програма фестивала МАКАДО - Манифестација камерних драмских остварења, који је јуче завршен.

Ж.Ј.