Филм “Spencer” доноси анамнезу агониjе Лејди Ди, коjа jе жељела вjеровати да су баjке о принцезама могуће. Знамо да и богати плачу, али jе занимљиво да за њима плачу и они сиромашни, гледаjући екранизоване верзиjе живота у коjима има превише времена за сузе, Диорове торбице и “глад у свиjету”.
Чланови британске монархиjе су своjим скандалима већ довољно рекли о себи. Патетични испади одметнутих принчева код Опрах, прељуби и патолошко одсуство емоциjа су већ показани, али jедна тема увиjек наново изазове гњев обожаватеља лика и дjела жене коjа jе обиљежила врхунац дивљања британских таблоида.
Принцеза Дајана jе добила нови филм, а времешна краљица Елизабета jош материjала за нервирање. Наjновиjа верзиjа дворске (заб)луде “Spencer” доноси приказ дезинтеграциjе Дајанине личности, менталног слома и делузиjа о томе како би се могла расплести ситуациjа у коjоj се затекла.
Чилеански синеаст Пабло Лорајин, коjи jе снимио биографски филм о Џеки Кенеди и политичку драму “Не” номиновану за Оскара, прихватио се режиjе филма “Spencer”, за коjи jе сценариj, између осталих, написао британски сценариста Стевен Најт, познат као творац популарне сериjе “Peaky Blinders”.
Филм о принцези Дајани Spencer, коjу игра звиjезда вампирске саге Кристен Стјуарт, не бави се погибиjом у паришком подвожњаку већ се фокусира на Дајанин деликатан однос с краљевском породицом и на неузвраћену љубав коjу jе гаjила према свом невjерном супругу и синовима Виљаму и Хариjу.
Срамежљива и повучена Дајана Спенсер, принцеза од Велса, била jе jедна од наjславниjих жена у историjи, а све што jе радила за собом jе повлачило армиjу фоторепортера.
Jеднако снажно у jавности би одjекивале њене посjете сиромашним земљама, ситуациjе у коjима jе указивала на проблем глади у свиjету или онда када би куповала скупоцjене торбице по елитним продавницама. Таблоиди су jе напросто обожавали, jер jе хранила (и продавала!) сан у коjи ни сама више ниjе вjеровала и коjи се рушио пред очима свjетске jавности.
Дављење бисерном огрлицом
Док jе избjегавала папараце, мало ко jе знао да се брак Лејди Ди распадао и да jе 1991. године принцеза од Велса дониjела одлуку да оконча брак с Чарлсом. На краљичином имању Сандрингтон афере су се ређале jедна за другом, а екстравагантни живот био jе само маска за булимично преjедање и повраћање принцезе, коjа ниjе знала како се носити с нељудским дворским протоколом и мужевом љубавницом Камилом Паркер Бовелс.
Гласине о аферама и разводу су покушане бити замаскиране прославом Божића на краљичином имању, гдjе се вриjеме проводи у испиjању чаjа и убиjању животиња из забаве (што jе познато и као традиционални лов). У тоj доколици пронцеза Дајана замишља шта би се могло догодити у тих неколико судбоносних дана, затвара се у купаоницу, самоозљеђуjе и мастурбира под тушем, док jе дjеца моле да им се придружи на вечери.
Филм “Spencer” jе у фокус глобалне пажње доспио премиjерним приказивањем на овогодишњем Венециjском филмском фестивалу, а нису прошле незапажено ни обjаве неколико верзиjа теасера и траилера филма нешто раниjе ове године.
Филм jе дошао након скандала коjи jе изазвала наjскупља Нетфликсова сериjа “The Crown”, гдjе jе сензитивна природа Лејди Ди (Elizabeth Debicki) приказана као савршен терен за демонстрирање терора дворске свите, након што jе дословно уклопљена у модел из сликовница - млада, лиjепа и образована принцеза стигла jе на британски двор, гдjе ће подарити два потенциjална мушка престолонасљедника, иако jе принц никада ниjе волио, живећи паралално са другом женом.
"The Crown" ниjе поштедио никога из британског естаблишмента, а филм сада одлази корак даље и проговара о томе како jе принцеза фантазирала о томе да се баци низ степенице или да се удави бисерном огрлицом, коjу jе на поклон добила од свог супруга. Смрт Дајане Спенсер била логичан завршетак агониjе британске круне и таjних служби, а пуно jе пута третирана на филму, приjе свега у запаженим проjектима “The Queen” (2006.) и “Diana” (2013.).
Тридесетjедногодишња Кристен Стјуарт улогу jе окарактерисала као наjзахтjевниjу у своjоj кариjери, неупоредиво слоjевитиjе и боље од Наоми Вотс у филму из 2013. године. С друге стране, филм има одређених мана у сликању женске психологиjе, на исти онаj начин како jе то редитељ филма урадио у филму “Jackie”. Напросто се ради о парализираjућоj меланхолиjи у коjоj се лик не развиjа него напросто тоне до самог краjа.
