– Војиновић је новим романом показао завидно умиjеће, уз слике прошлости и снажну ретроспективу страдања нашег народа под чизмом аутроугарске воjске, уз трагедиjе на ширем фону, све до поjединачних кобних судбина у колоплету несрећа коjе су сустизале jедна другу – казао је Копривица.

По његовој оцjени, аутор jе у маниру искусног романописца показао судар историjе и човjека, уз антиратне поруке, саопштене увjерљиво, кроз мозаик трагедиjа такозваних малих људи, захваћених вихором ратних збивања. Милица Бакрач jе указала на богатство значења наслова "Ђавоље ткање" наводећи да jе риjеч и о Божjем ткању, jер су у књизи исписане трагичне људске судбине, посебно кроз судбине жене и маjке у црногорском сурово патриjархалном друштву, због чега су се дешавала и чедоморства. Нагласила jе и да jе наш народ одувиjек био осуђен на страдања од свакоjаке чизме, "страдао jе физички, биолошки, нестаjале би у страшним погромима непрегледне генерациjе у само jедном трену. Тим биљегом осjенчени су и ликови романа Воjиновића", казала је она.

Притом jе истакла и свеприсутни мотив шуме у роману, коjа jе одувиjек била симбол и темељ бића сеоског живља, његов почетак и краj, што jе аутор успjешно препознао у "Ђавољем ткању".

Воjиновић jе радни виjек провео као професор у Моjковцу и Смедереву, а обjавио десет књига, међу којима су посебно вриjедна два посљедња романа, "Уjутро ћемо бити вjечност" и "Ђавоље ткање".

С.Ћ.