Преминули српски глумац Милан Лане Гутовић гостовао је 2009. године у Андријевици, гдје је у сали Дома културе изводио представу "Обично вече".
Андријевичани тада салу испунили до последњег мјеста, а у интервјуу који је са Гутовићем водио наш дописник и дугогодишњи новинар Дарко Јововић, глумац је казао да је одушевљен атмосфером која је владала у публици и да ће се увијек радо одазивати позивима из Андријевице.
-Представу „Обично вече“ одиграо сам преко пет хиљада пута. Са њом сам обишао све континенте. Видјели су га бројни гледаоци и сви они су потврдили да ова представа има разлога да буде култна, не само у Београду. Претпостављам да ће њена слава наставити да се шири и у Црној Гори. „Обично вече“ је приказ тренутка који је на специфичан начин комичан, а гдје се трудим да хумор не буде баналан, него да, ипак, има спецификум. То је тренутак који публици приказујем, онако како га ја доживљавам – истакао је Гутовић.
Ако смо видјели „Обично вече“, шта је код Ланета необично?
- За мене је необично када немам представу. Углавном сам на сцени пред публиком, или идем на снимања, све остало за мене је необично, па самим тим и слободно вријеме.
Шта радите у слободном времену?
Највише волим да идем на пецање са синовима. Ако то не радим идем негдје у шуму да берем печурке. Овдје сам пробао, по први пут, печурку звану смрчак који, иначе, никада у животу нијесам јео, али сам га виђао и брао. Волим природу и њене благодети, то ме испуњава и чини срећним.
Смета ли Вам популарност?
Дешава се и то понекад, али ми, у већини случајева, прија. Популарност је потврда да је ваш труд уродио плодом. Неприродно би било да будем непопуларан, али се и то догађа. Деси се да глумац цијели свој живот проведе на даскама и да буде непознат. Мислим да то није добро. Пут који сам одабрао, односно пут којим ме је повела публика, показао се као добар.
Они који вас познају кажу да сте и у приватном животу обичан, драг и добар човјек. Колико су те врлине битне када се глуми?
- Кад бих ја био професор на академији и студентима држао предавања о глуми, прва ствар коју бих им објаснио било би то да човјек који се појављује на сцени мора прво да ради на себи. И то да ради на библијски начин. Значи, да буде добар и поштен човјек и да покуша да слиједи десет Божијих заповијести. Ако то успије, или се труди да то ради, има велике шансе да постане успјешан глумац. Ако то не испуњава, његове шансе да га публика заволи су минималне. Боље речено, веће су му шансе да буде потпуно непознат и да изазива неку врсту анимозитета публике која га види на сцени, него да буде популаран и значајан умјетник.
Колико данас у Србији и Црној Гори има Шојића?
Мислим да их има и превише. Популарност тог лика је у томе да свако у њему препознаје наше политичаре који се јављају као народни спасиоци. Ту се огледају карактерне, или боље речено бескарактерне особине Шојића, односно нашег политичара.
Да ли је Лане Гутовић југоносталгичар?
- Не нешто претјерано. Југославија, онаква каква је била, није била добро рјешење. То што ми сада посебно смета јесу царине између бивших република, а нарочито оне на границама Србије и Црне Горе. То би требало да буде урађено на неки други – једноставнији начин, без претјераних чекања и задржавања.
Можете ли себе да опишете?
Нијесам у стању да то учиним. Те описе, углавном, остављам да ураде други. Пошто су ти описи, у неку руку, увијек позитивни, онда би било глупо да их демантујем. Поготово што ми, у већини случајева, прија то што други кажу за мене.
