<p>Мила Пејић испред паноа дјевојке у покрету с фасаде Поште Црне Горе</p>

Мила Пејић испред паноа дјевојке у покрету с фасаде Поште Црне Горе / -фото: С.Ћ.

Мила Пејић: Засути смо немаром и талогом заборава

Разлог што сам се латила фотоапарата је што волим да фотографија буде лијепа и јасна, али и да шаље поруку, да активира људе, да се они запитају, освијесте и пробуде из колективног несвјесног, каже умјетница

Интерактивна изложба фотографиjа "Води ме на ноћну стражу" ауторке Миле Пеjић, напунила је недавно галерију "Ф 64", једини изложбени простор посвећен "осмој умјетности" у Црној Гори. Повела нас је ова умјетница која је завршила фотографију на Академији уметности у Новом Саду, а усавршавала се на Краљевскоj академиjи умjетности у Хагу (Royal Academy of Art) новосадским, београдски, али и подгоричким улицама и објективом документовала наш општи немар и непоштовање према културном добру које имамо.

На сваком кораку рушења преко ноћи (а на мјесту гдје су некад постојала здања која су означавала културну баштину и колективну меморију одједном зјапе рупе или се уздижу армиране грађевине) натјерала су Пејић да узме фотоапарат и забиљежи украсе фасада, која су најчешће забољављена умјетничка дјела која неумивена чаме у мраку наших градова. Кренула је из свог Новог Сада.

Фото-објективом забиљежила је монументалне украсе, којима, сматра она, можемо да паритрамо свјетским метрополама попут Париза, Лондона...

– Ја то зовем стил "Велики Гедзби" из 20. и 30. година прошлог вијека. Дивим се томе и сматрам да то треба да његујемо. Тада смо имали вајаре који раде на фасадама, зграде су биле хуманије, постојао је идентитет, и мислим да ове скулптуре и здања о томе свједоче – казала је она.

У Подгорици се Мила Пејић задржала и на примјеру здања Поште Црне Горе (у Улици Слободе), јер је текст о том згради Вујадина Поповића пронашла у једном веома престижном часопису о архитектури. Фокусирала се на зграду Поште и рељеф дјевојке у покреу на њеној фасади, као и зграду некадашњех хотела "Црна Гора".

– Разлог што сам се латила фотоапарата је што волим да фотографија буде лијепа и јасна, али и да шаље поруку, да активира људе, да се они запитају, освијесте и пробуде из колективног несвјесног – казала је умјетница, која први пут излаже у Подгорици захваљујући конкурсу галерије "Ф 64".

Ми бришемо све пред собом, не умијемо да спојимо садашњост и прошлост

На путу откривања и снимања невидљивих архитектонских и умјетничких споменика била је, како каже, запањена неодговорношћу наших инвеститора.

– Наш немар према историји и култури ме запањује. Овдје сам затекла непоштовање према лику и дјелу Вујадина Поповића, човјека који је поставио урбани план Подгорице. Запањују ме немар и талог заборава којим смо стални засути. Грађани су констатнтно незадовољни, али нажалост, они не одлучују - увијек сам фрапирана кад одем на примјер у Париз који успијева да помири грађевине из 19. и 20. вијека и Центар "Помпиду", а ми овдје бришемо све пред собом, и не умиејмо да спојимо садашњост и прошлост – казала је она.

– Сматрам да је синергија умјетника, стручне јавности и грађана право рјешење –истакла је умјентица.

Изложбу је отворио историчар умјентости Милош Марјановић, члан Умјетничког савјета галерије "Ф 64" и Дејан Калезић, основач тог изложбеног простора намијењеног умјетничкој фотографији.

С.Ћ.