Након што су одавно распродата три српска и jедно хрватско издање и након великог броjа позитивних приказа и критика, дванаест година након што jе први пут обjављен, у књижарама се појавио роман Мухарема Баздуља "Сjетва соли". То је био повод да 16. Сајам књига и образовања угости, по други пут, овог познатог босанскохерцеговачког писца са сталном адресом у Београду.
Он је кроз разговор који је водила Ксениjа Ракочевић подсјетио на околноисти које су везане за догађај који му је послужио да напише овај роман. Ријеч је о забави сарајевске омладине виђенијих личности тога доба током `80-тих, који је у југословенској штампи својевремено окарактерисана као "нацистичка журка". Неки од актера, попут књижевника Миљенка Јерговића који му је описао овај догађај, касније су постали познати, а многи од њих су сад покојни, открио је Баздуљ.
Разлог за поновно штампање романа је тај што ново издање са овее временске дистанце други jе "пар рукава". Промоцији је присуствовала и Љиљана Ћуковић, коjа те догађаjе памти као свjедок, примијетио је аутор.
Открио је Баздуљ да првобитно није имао намјеру да искористи тај догађај за роман, но, на интервенцију Јерговића, био му jе потребан историjски догађаj као антрополошки оквир за jедно литерарно истраживање о томе како људи живе под облицима репресиjе, какви су били у то доба распада бивше државе.
Књига чији је стил на трагу Кадареа, Кундере и Болања, "Сjетва соли" филигрански прецизно показуjе како се ломе крхке људске судбине под притиском политичке и друштвене репресиjе. Није чудо што се Баздуљева "Сјетва соли" сматра канонском, иако су ову журку многи искористили у својим књигама, истакла је Ракочевић.
"Сјетва соли" међутим ниjе само то, већ jе и роман о повратку и немогућности повратка, роман о љубавима, о приjатељству и самоћи, о животима, осуjећеним и пропалим, роман о поезиjи коjа, можда, такве животе искупљуjе.
– Волим од живота да правим књижевност - каже Баздуљ.
Он је објаснио да мотиве и инспирацију проналази на неочекиваним мјестима.
– Просто ме одушевљава што сам видио поред зграде ваше Владе шнајдерски салон "Цица" и фризерски салон "Маја". Па зар то није веће од књижевности. Ја волим то у писању – ускликнуо је Баздуљ.
То што је поп култура неизоставни елемент његових књижевних творевина објашњава тиме што је то од `60-тих референтни оквир југословенског простора, као и свијета. Улогу заједничког именитеља наших простора има, сматра он, и епска етика.
– Епска етика подразумијева границу која се не прелази. Ми `90-тих нисмо поштовали епску етику. Проблем с ратом `90-тих је тај што је та епска етика прекршена. Да се поштовала, неке ствари би се другачије одвијале – казао је Мухарем Баздуљ.
С.Ћ.
