<p>Учесници панел дискусије: Војичић Коматина, Вуковић, Копривица, Трипковић, Церовић и Пројковски</p>

Учесници панел дискусије: Војичић Коматина, Вуковић, Копривица, Трипковић, Церовић и Пројковски / -ФОТО: Ж.Ј.

Нема ничег егзистенцијално љепшег од побуњене жене

На крају дискусије Стеван Копривица је закључио да је више било говора о побуни, него казни, што је по њему обећавајуће

Подгоричко Градско позориште и Народна библиотека "Радосав Љумовић" организатори су прве панел дискусије "У сусрет премијери", одржаној у оквиру програма Децембарске умјетничке сцене. Тема прве дискусије у сали Библиотеке била је "Побуњена жена, кажњена жена", инспирисана комадом Вилијема Шекспира "Укроћена горопад", који се тренутно ради у подгоричком Градском. Модератор панела Стеван Копривица, директор Градског, у уводнику је навео да овај Шекспиров комад (не)заслужено носи епитет мизогиног, али и да савремена ишчитавања нијесу нужно тачна и исправна.

Психолог Радоје Церовић одговарајући на питање откуд потичу коријени стигматизације жене, рекао је да сама чињеница да постоји потреба да се нешто конторолише, значи да то нешто има страшну моћ. А, таква потреба за контролисањем жене очевидна је у свим патријархалним друштвима. Коријен патријархата, каже Церовић, проистиче из чисто биолошке потребе – утољавања глади, односно права својине над плодном територијом, поткрепљујући то аналогијом с друштвима примата у којима такође постоје и патријархат и матријархат. Ту је, наравно, и сексуалност као покретач, који у оквирима патријархата устројеног хијерархијски, подразумијева и контролу жене.

Дивљење женској побуни

Редитељ Дејан Пројковски истакао је да се ствари нијесу много промијениле, ако се има у виду да је Шекспир написао "Укроћену горопад" прије 400 година. Тема панела неодољиво га је повукла ка Камијевом "Миту о Сизифу", питањима апсурда смисла - бесмисла и побуне човјека у (савременом) свијету без бога. Пројковски наводи да се мушкарца не кажњава због те побуне, но, ситуација се мијења када то учини жена.

– Нема ничег егзистенцијално љепшег од побуњене жене, и ништа тужније од кажњене жене. Имао сам и једне и друге на позорници. Побуњенима сам се дивио и градио их тако да им се и публика диви, а за кажњенима сам тихо туговао, као и моја публика – истакао је Пројковски.

О кључним женским ликовима античке драме говорила је посланица проф. Александра Вуковић, истичући не само примјер Антигоне, која је нашем друштву као и њено политичко дјеловање ближа, већ примјер Медеје. Ријеч је, истиче Вуковић, не само о политичком, већ до краја спроведеном феминизму. Она се током дискусије осврнула и на изложеност жена мизогиним испадима, нарочито ако су политичарке, без обзира на идеолошко опредјељење, које је нарочито видљиво на друштвеним мрежама.

О женским ликовима из црногорске књижевности 20. вијека, и њиховој пасивној улози у систему који се описује, говорила је проф. Олга Војичић Коматина.

По пјесникињи и драматуршкињи Драгани Трипковић, "модел" на који се не обраћа довољно пажње и који по њој није довољно умјетнички експлоатисан, јесу хероине Народно-ослободилачке борбе из Другог свјетског рата. Јер, захваљујући њима покренути су еманциптароски процеси у Црној Гори.

На крају дискусије Копривица је закључио да је више било говора о побуни, него казни, што је по њему обећавајуће.

Ж.Ј.