<p>Пред почетак разговора о Андрији Зафрановићу</p>

Пред почетак разговора о Андрији Зафрановићу / -ЛАЗАР РУЖИЋ

Омаж Андрији Зафрановићу у Црногорској кинотеци: Возач формуле 1 у филмској монтажи

Лордан Зафрановић је захваљујући на гостопримству Црногорској кинотеци, посебно на чињеници да се пажња посвећује „човјеку из сјенке“ - монтажеру, навео и да је то јединствен случај да се у фокус стави неко мимо глумаца, сценаристе или режисера

Вече на којем су о Андрији Зафрановићу говорили филмски режисери, његов брат Лордан Зафрановић, Дарко Бајић и Андро Мартиновић, окупило је бројне љубитеља филма у Црногорској кинотеци у Подгорици. Бираним ријечима, емотивно, анегдотски и топло, учесници вечери причали су о овом филмском монтажеру, прашком ђаку. Андрија Зафрановић је монтирао преко 100 филмова и својим умијећем и осјећајем за филмску умјетност, увелико је допринио квалитету остварења некадашње југословенске, као и европске кинематографије. Вече је сегмент деветодневне манифестације „Омаж Андрији Зафрановићу - посљедњем југословенском монтажеру“, а у склопу пројекта Кинотеке „Била jедном jедна кинематографиjа“. Вече је почело и завршило се пројекцијом филмова које је Андрија Зафрановић монтирао, а тако ће бити све до 22. јуна. Улаз на свих 11 пројекција је бесплатан, истичу из Кинотеке.

Мартиновић је истакао да је Андрија Зафрановић био изузетан и непоновљив у промишљању филма, доживљају филма као цјелине, који је зналачки знао да организује снимљени материјал, да пронађе и оно нешто више, и приближи га гледаоцу.

И Мартиновић, као и Дарко Бајић, истичу да је Андрија Зафрановић разумијевао и радио на филму са изузетном брзином, али, не површно, већ веома посвећено, сваки дан се удубљујући у материјал док не поприми жељену форму. Бајић га чак упоређује са возачем формуле 1.

– Шалио сам се с њим, кад сједнете у монтажу, да је он као возач формуле 1. Имате ту пол позицију, једног Хамилтона, и ви се налазите поред њега, трка креће, он пролази корз кривине, страшно је спретан, и ви морате да будете страшно сконцентрисани да бисте га пратили. Но, Андрија није нигдје журио, он је једноставно знао да филм морате да осјетите, да морате да размишљате о њему и да радите на њему из тренутка у тренутак - рекао је Бајић између осталог, додајући да је он био истински заљубљеник у филм, изузетно елоквентан.

Постоје средине у којима се не жели погледати истини у очи

Занимљиво је било и када је Лордан Зафрановић подијелио лични моменат, везан за његов још недовршени филм о страдању Срба с Козаре, током Другог свјетског рата. Андрија га је, каже, одговарао да доврши тај пројекат, а због претходних негативних искустава која је имао не само Лордан, већ и цијела породица Зафрановић, због режисеровог политичког и умјетничког дјеловања.

– Често смо разговарали о томе, како то интимно спајање два кадра доведе до тога да један свијет живне, почиње неки нови живот на платну. И, како то спајање може бити опасно по живот аутора, али и по живот фамилије аутора, у одређеним срединама, које имају одрђене комплексе због одређених истина које се износе. Сад, на крају живота, рекао ми је, остави се `Дјеце Козаре` јер ће те убити. Немој се више с тим зезати, довољно су се сви око тебе напатили, немој се више играти с тим стварима, јер то никад та средина неће прихватити без обзира на који начин то направиш - испричао је Лордан Зафрановић. Додао је да је дилему - зашто ставити филм испред живота, његов брат одлично разумио, као и њега, а савјет му је дао јер га је волио.

Глумица Вања Јовићевић током вечери прочитала је и записе режисера Рајка Грлића и Винка Медерндорфера о Андрији Зафрановићу.

Ж.Ј.