Редитељ Горан Бјелановић, каже "мало је рећи да је рад са њима, за мене био велико задовољство.

- Наш однос је био као у драми "Шешир професора Косте Вујића". Читава атмосфера прожета је пријатељством, дружењем, игром, која се, видјећете, наставља и након што се глумци поклоне. Јер, позориште и јесте велика игра, непрестано истраживање, "копање" по лику и ситуацији, и увијек може да се да нешто ново, другачије… али се сваки пут даје све од себе - каже Бјелановић.

Како каже, трудио се, да учеснике "проведе кроз укупан процес настајања једне представе и да им пружи искуство креације, која понекад надраста појединачне задатке".

- Обично би редитељ тражио од њих само да глуме, али не, ја сам хтио да им покажем све тајне театра. Порука представе је да је љубав оно што тријумфује у свакој ситуацији, што надраста све сплетке, и да ће се десити, колико год да се чини да је она, рецимо, од лика принцезе Цвјетане у представи, удаљена, и да се принцеза никад неће удати, то се догоди онда када се најмање нада. Ова представа је за све од седам до 77, али је, чини ми се, највише за тинејџере, јер је њима љубав најближе осјећање - каже Бјелановић.

Он додаје да ова представа "није срачуната на то да подучи, просвијетли, а ипак садржи највећу мудрост до које је човјечанство икада успјело да дође, а то је да је љубав највећа, света тајна".

Бјелановић истиче да је кроз пројекат НВО "Јанус" - " Пут свиле на позоришту и филму", чија је круна управо ова представа, као неко ко је од скоро Баранин, хтио нешто да поклони граду.

- У томе су ми помогли Општина Бар, Културни центар Бар, као и Средња стручна и Економско- угоститељска школа, Гимназија, Музичка школа… Добили смо, дакле, подршку и од установа из Бара. Мислим да је ово представа у којој живи цијела барска младост, што ме посебно чини срећним. Ово је прилика да захвалим свима који су учествовали и помогли да се реализује пројекат и да изразим наду да их нисмо изневјерили - истиче Бјелановић.

Д.С.