Послије краће болести, у 82. години живота преминуо је познати аутор епских пјесама и књижевник Божидар Божо Ђурановић, епски глас Голије који је својим дјелима оплемењивао скученост савременог доба.
Сахрана ће се обавити сјутра, када ће породица са посмртним остацима кренути у пјесникову завичајну Голију, на породичном гробљу Гомилице у 14 сати.
Ђурановић је рођен 7. јануара 1940. године у Голији, а у младим данима почео се бавити писањем. Прве радове објављује у ђачким новинама, а касније у многим листовима и часописима. Поред поезије, бавио се и прозом.
Док је у подгоричкој Побједи излазила рубрика: „Црном Гором, путем и беспућем”, коју је уређивао чувени црногорски и никшићки пјесник Витомир Николић, био је редовни сарадник, гдје су му посебно запажене и радо читане „Легенде” и „Приче са сијела”.
Сарађивао је у „Никшићким новинама“, Жељезарином листу „Наша ријеч” и многим другим. Био је предсједник гусларске секције KУД-а „Челик” – Жељезаре „Борис Kидрич”. До својих последњих дана био је сарадник у листу „Голија”.
Живио је и радио у Никшићу.
Поводом смрти Ђурановића огласила се и организација "Ми знамо ко смо", а како су казали, памтиће Ђурановића прије свега, по доброти, али и његовом немјерљивом доприносу епској поезији и чувеним пјесмама: „Погибија попа Мила Јововића“, „Суђења сердару Шћепану Радојевићу“, „Књаз Данило и Кадићи“ и многим другим које ће се пјевати уз струне гусала док је овог народа и српског духа у нама.
- Сјећаћемо се његове благе, одмјерене и племените ријечи, његовог учешћа на литијама, његове борбе за одбрану светиње људске душе и српског образа, његовог огромног познавања српске историје и традиције, једног изванредног знања самоукости, увећаваног од једног припећка у голијским Штитарима када је први пут растворио корице књиге, преко своје личне библиотеке (једне од најбогатијих приватних у Црној Гори) до данас, када се књига његовог земног живота, неопозиво затвара, измјештајући га у један бољи и праведнији свијет. Наш Божо, добитник прве награде „Хаџи Радован Бећировић Требјешки” за најбољу пјесму Србије, Црне Горе и Републике Српске — тих, скроман, поштен и повучен, и у својој гусларској пјесничкој слави коју је достигао, и у борби са бившим режимом који је опустошио изворно црногорско биће — био је човјек за примјер. Тако ћемо га и памтити — по доброти. Бог му дао мир и спокој- закључили су из организације.
