Прва самостална фото-изложба Мелихе Шушкавчевић

И иако би сваки рад могао стајати засебно, фотографије су очигледно дио једне исте приче која асоцира на нека прошла времена, неке друге умјетности, али, које је ауторка називима које им је дала, ипак ситуирала у савремени тренутак.

Отварајући изложбу проф. др Борис Брајовић је рекао да би на улазу у сваку галерију по њему требало да стоји мисао коју изговара Мали Принц, истоименог романа А. де Сент Егзиперија - "Битно је оно што је очима невидљиво". Он је, како пише "Дан",  додао и да радови Шушкавчевићеве дјелују као да у себи носе надахнуће гесла делфијског пророчишта - "Спознај самог себе". Но, кључ за "читање" ове изложбе, сматра он, јесте сјећање. То се огледа и у носталгичном називу поставке, а фотографкиња је, каже Брајовић, "кустоскиња сјећања". Та интерпретативност фотографије као умјетности и јесте њена бит, коју својим радом промовише умјетница.

– И то ауторка ради постмеморијски, тако што поставља сценографију ренесансних костимираних ликова као дијелове фрагмената властитог сјећања у простор идеализованог времена. Појам властитог сјећања овдје није индексично узрочан пошто није ријеч о проживљеном искуству већ медијацији уобразиљског, о фикцији коју симболички репрезентују детаљи попут високе колир крагне и плисираног ђорнеа без рукава - навео је др Брајовић, између осталог, наводећи да је Шушкавчевићева успјела да направи, упрошћено речено, пресјек поља интимне унутрашњости са спољашњим, успијевајући тако да успостави и лудистички концепт игре.

Ж.ЈАЊУШЕВИЋ