Овим емотивним документарцем открили су причу о Николиној необичној породици, коју чини мајка Дида, жена са посебним потебама, бака и супруга Корина. Од како је приjе 15 година отишао у Швајцарску гдје је завршио видео на Школи за умjетност и дизаjн у Луцерну редитељ и сниматељ Никола Илић живи са Корином, али због мајке и баке не може се рећи да је напустио Србију. Његовој мајци је потебна помоћ, па је све везанији за Београд. Не жели да изневjери маjку, али такође не жели да напусти своj живот у Шваjцарскоj.

"Дида" јесте швајцарски филм ако се рачуна новац за продукцију, али по теми и емоцији потпуно је наш, каже Никола. Резултат гласања подгоричке публике није их изненадио, јер је филм покупио награде на најугледнијим фестивалима документарног филма у Европи. Али нису крили изненађење успјехом филма, који константно ниже награде од 2021. године, истиче он.

– Нисам имао нека очекивања. Био сам пресрећан кад је био завршен, и коментарисали кад је готов да ће бити успјех ако пођемо на један, два фестивала. Али, изненадиле су ме и награде и реакција публике и жирија. На примјер у Лајпцигу (прим.аут. најстарији и један од најугледнијих фестивала документарног филма) жири је био тако емотиван након пројекције што ме је баш изненадило, јер то су све млади људи и мислио сам да њих не дотиче баш прича о једној старици и њеном сину – казао је он.

И болна тема, и необична и превише лична, тако је Никола Илић окарактерисао филм "Дида". И на почетку није био рад да га подијели са публиком... Да ли би он испао тако да је потписао само Швајцарац питање је.

– Све је то веома органски... Моја бака је на неки начин постала и Коринина бака. Од како сам упознао Корину прије 17 година, та јутарња кафа и ритуали су нам свима нормална ствар. Мислим да је Корина и доста српски научила од ње. Али, тај клинч култура је дефинитиван. Швајцарци су затворенији, мада има изузетака – објашњава редитељ.

Корина каже да је њој у филму све нормално, јер је живјела у средини одакле су Никола, његове мама и бака. На питање да ли би један просјечни Швајцарац подијелио причу о својој необичној породици, како су то урадили Никола и она, и то тако карактеристично балкански - трагикомично, она је одговорила...

– Публика у Швајцарској је била фасцинирана како су на Балкану ријешили проблем. Послије биоскопске премијере људи су нам прилазили да би се захвалили што смо приказали како се баш такав пороични проблем може ријешити љубављу и размијевањем, а не домом за старе – казала је она.

Но, Никола се суочио са неодобравањем дијела своје фамилије који је послије филма престао да прича са њим, јер "ми многе овакве ствари гурамо под тепих, а сви смо као супер срећни".

– Доста пријатеља ми је рекло: "да ли си нормалан, како можеш тако". И ми Балканци смо затворени, али на други начин – каже он.

Швајцарцима се допало и то што се проблем приказује у траги-комичном маниру, што није уобичајно на западу, додаје Корина.

– Често кажем: радимо у Швајцарској а уживамо на Балкану. У Швајцарској смо сиромашни, а овдје богати, јер са парамо које имамо не можемо живјети – објашњава Корина због чега су она и Никола већ 17 година на релацији Београд-Луцерн.

Никола се надовезао да се њих двоје искључиво баве аутоским радом, некомерцијалним, па једино таквим животом "могу да се провуку".

С.Ћ.