<p>Шпански амбасадор Раул Бартоломе Молина<strong> </strong>у Црногорској кинотеци</p>

Шпански амбасадор Раул Бартоломе Молина у Црногорској кинотеци / ЛАЗАР РУЖИЋ

Сатира о животним биједама у Франково доба

У Шпанији је створен придјев "berlanguiano" који је Академија за језик уврстила у рјечник шпанског језика

Пројекциојом филма "Пласидо" (1961) шпанског режисера Луиса Гарсије Берланге (1921 - 2010) прексиноћ је у Црногорској кинотеци почео програм "Ретроспектива: Берланга петком". Црногорска кинотека програм реализује у сарадњи са Институтом Сервантес из Београда. Тако ће овдашња публика, наредна три петка, имати прилике да види још три Берлангина филма - 2. jула "Калабућ" (1956.г), 9. jула "Jуницу" (1985. г) и 16. jула "Национално насљеђе" (1981.г). Улаз на све пројекције како наводе из Кинотеке је слободан. "Ретроспектива: Берланга петком" дио је програма "Шпански метар" који Кинотека реализују са Институтом. Ова година је у Шпанији на иницијативу тамошње Академије за филм проглашена "Годином Берланге", а у част 100. годишњице рођења овог маестра свјетске кинематографије.

Манифестацију је у Кинотеци отворио амбасадор Краљевине Шпаниjе у Београду Раул Бартоломе Молина, који је истакао да ова манифестација, једнако као и отварање Конзулата Шпаније у Црној Гори, говори о све већем зближавању двије земље.

Карактеристични дијалози с вишеструким значењем

– "Пласидо" је можда најрепрезентативнији филм Берлангиног кинематографског стила, смијешна и најокрутнија сатира о животним биједама у шпанском провинцијском граду за вријеме Франковог режима, пун тог црног хумора, тако шпанског, а тако типичног за Берлангино дјело. Апсурдност ситуација, континуирана присутност на сцени неколицине глумаца који не престају разговарати, дуги кадрови који глумцима омогућавају слободно кретање сценским простором, дијалози с двоструким и троструким значењем толико су карактеристични за Берлангу да је у Шпанији створен придјев "berlanguiano" да би то описао, придјев који је и сама Академија за језик, на крају укључила у свој рјечник шпанског језика - рекао је Молина у свом исцрпном осврту на дјело овог шпанског редитеља.

Берланга је, наводи Молина, један од најпопуларнијих шпанских режисера, који се у својој земљи, заједно са Хуан Антониом Бардемом, сматра обновитељем националне кинематографије након Грађанског рата. Инспирацију је црпио из шпанског стрипа и италијанског неореализма, па је његов логичан израз био комедија. Но, то је уједно и сатира шпанског друштва, па је зато једно вријеме био у сукобу с Франковим режимом, а филмови су му били цензурисани. Због тога је чак емигрирао у Аргентину, па у Француску. Ипак, враћа се у Шпанију, и постаје директор Шпанске кинотеке.

Публици се пригодним ријечима обратио и Андро Мартиновић, директор Црногорске кинотеке.

Ж.Ј.