Свечана сала никшићког Филозофског факултета била је на Свјетски дан филозофије мјесто правог малог симпосиона. Тим поводом заинтересовани су могли чути предавања проф. др Бориса Брајовића "Његовим стопама. Како би данас Платон поступао" и доц. др Душана Крцуновића "Платонова филозофиjа и проблеми савременог свиjета (о "мизологији" и "пост-истини")". Предавање су организовали Студиjски програм за филозофиjу и Институт за филозофиjу, а уводник је одржао мр Дарко Благојевић. Полазиште оба излагања су Платонова учења, а кроз читања других филозофа и рефлексије на појаве и мишљења у времену које живимо.
Др Брајовић осврћући се на Слотердајково тумачење Ничеовог "дер толе менш", каже да се кроз њега очитује немогућност позиције у којој се човјек и данас налази, а посебно статус мишљења.
– Слотердајк од свих падова извлачи онај "пад напријед" који карактерише савремени социокултурни европски битак оличен у идеји прогреса и слободе односно нагнуте равни по којој јуримо ослобођени од свих мјера и начела. Нагнута раван је политика, начин живота који нијесмо изабрали, али сад у тој нагнутости само клизимо ка провалији у којој ћемо се стропоштати. Савремени човјек је у слободном паду и не мисли о философији као начину живота већ о истинитости закона гравитације – рекао је Брајовић. Зато је, упрошћено, философски начин могућ у постмодерним критикама од Ничеа само као умјетнички начин живота. Јер, и Ниче полази од тога да Сократов избор философског начина живота није био слободан већ наметнут "патолошким стањем" у коме је Сократ живио.
У предавању др Крцуновића посебно се истакло разматрање Платоновог појма мизологија - "мржње према разложном мишљењу", а којем одговара савремени појам "пост-истине". Суштина филозофије различита је мизологији. Јер, логос окупља и сабира људе око истине, утемељује људско заједништво у разговору, каже др Крцуновић.
– Улога филозофије у савременом свијету утолико се може схватити у духу Платонове философске борбе против мизологије као својеврсне болести од које пати савремени човјек, а чега се плашио и Албер Ками. Вјера у философију као лијек против мизологије неодвојива је од живота у складу са разложним вјеровањем у бесмртност душе, дакле оног етичког живота у коме смо упућени једни на друге, а кога је Платон у Федону назвао "лијепом опасношћу" – каже др Крцуновић, истичући да је то оно што философију чини важном и као научном дисциплином и као егзистенцијалним опредјељењем.
Ж.Ј.
