Академска сликарка и правница Марија Николић прошле године била је активнија на међународној него домаћој ликовној сцени. Представила се на изложбама у Венецији, у Јужној Кореји, а годину приводила крају учешћем на интернационалним изложбама у Ирану и Турској. Само је учешћем у перформансу "Di Onde E di Versi" повезала нашу Будву са Венециjом, Барлетом, Тираном, Баријем и Бриндизијем.
То што посједује двије факултетске дипломе, са Факултета ликовне умјетности на Цетињу и Правног факултета, њен поглед на сликарство обогаћује и чини посебним.
Годину која је пред нама Марија Николић започиње ускоро, сликарски, учешћем на једној од најчувенијих ликовних манифестација код нас - Херцегновском зимском салону.
• Недавно сте представили своjе радове у Ирану и Турскоj. Можете ли нам рећи о каквим изложбама jе риjеч?
– Риjеч jе о интернационалним изложбама под називима "Life and peace under the blue sky", "You and me under the rainbown" и "All the beards fly freely" у Ирану и Турскоj. Поменула бих позив на колективну изложбу у Венециjи у галериjи "Atelier 3+1", међународног карактера, која је насловљена "Winter Price 2021" коjу су отворили куратори Северио Сими де Бургис, критичар и историчар умjетности, професор на Факултету ликовних умjетности у Венециjи, Адолфина де Стефани, професорка на Факултету умjетности "Liceo Artistico" у Падови, учесница Биjенала умjетности у Венециjи, и Мариjа Марковић, предсjедница Међународне асоциjациjе културе "The Atelier 3+10", такође и сарадница венециjанског Биjенала умjетности. Издвоjила бих и изложбу "NUVOLE" коjа jе такође била у Венециjи, посвећена години пандемиjе. Ова изложба је била у ствари комеморативна акциjа у спомен умjетницима коjи су нас напустили у години пандемиjе, у галериjи "Visioni Altre" коjа jе отворена наступом Адолфине де Стефани и Антонела Мантованиjа. Поменула бих учешће у перформансу поетике "Di Onde E di Versi" на позив умjетника Арманда ди Нунзионија, члана умjетничког колектива "Зона Зен". Умјетници који су учествовали у овом перформансу, изведеном истог дана и у исто вриjеме у Венециjи, Барлети, Тирани, Будви, Барију и Бриндизију, имали су заjеднички задатак да испишу на пиjеску дио пjесме коjу jе за ту прилику компоновала пјесникиња Киара Балоне. Прошле године учествовала сам на колективним изложбама у Jужноj Кореjи у музеjу "Haegeumgang" и на међународном умjетничком фестивалу у Jеонгеупу као и у међународној колективноj изложби у Копенхагену коjу jе отворила Марта Лоцк, ликовна критичарка и књижевница.
• Шта Вас инспирише да сликате?
– Инспирациjу проналазим у дjелима разних умjетника, писаца и научника. Такође ме привлачи мултиверзум гдjе се рађаjу нове идеjе. Фокус ми jе на фигури, наjвише на портретима, како на самом карактеру модела, тако и на његовој самоj психолошкоj анализи.
• Да ли се право и сликарство негдjе додируjу?
– Упознаваjући се са овим, наизглед супротним дисциплинама, поменута искустава су ми помогла у кристалисању онога ко сам и чиме се у животу желим бавити. Оваj процес утицао jе и на освjешћивање моjих врлина и мана. Наиме, љубав према праву у мом случаjу расте са све дубљим упливом и разумиjевањем ове дисциплине. Откриваjући комплексну слоjевитост правне науке, препознаjем у себи упорност захваљуjући коjоj увиjек завршим оно што започнем. Са друге стране, умjетност ме jе научила да су наjбољи одговори некада наjjедноставниjи те да jе до њих наjлакше доћи уколико се примиjене креативне праксе рjешавања недоумица и проблема. Без креативности живот постаjе монотон али без структуре и рада он се обесмишљава.
• Кад можемо видjети Вашу самосталну изложбу у Црноj Гори?
– Споменула бих jош изложбу коjа ће се одржати у Херцег Новом, у фебруару, Херцегновски зимски салон коjи jе наш наjпознатиjи салон са традициjом дугом 55 година.
С.ЋЕТКОВИЋ
