"Не настоjећи да буде модна икона нити величина по сваку циjену, она слика jер у први план ставља сликарски чин, ту радост воље и свечаност духа. Ружица Радуловић ствара зато што мора, из унутрашње потребе, а ту престаjу сви естетски судови и вредносне категориjе", записао jе, између осталог, ликовни критичар и есеjиста Деjан Ђорић, додаjући да jе код ове сликарке можда риjеч о некоj врсти "новог романтизма", о садржаjима коjи додируjу људско. Годину за нама ова сликарка је окончала успјешном изложбом у Београду. Живи и ствара у Паризу, гдjе ради хонорарно као умјетнички консултант и предавач за "Caritas SC". О свом стваралаштву, стању у сликарству, Паризу, Радуловић говори за "Дан".
• Живите на релацији Париз, Београд, Подгорица... Какав је живот умјетника у Паризу?
– У Паризу бити умjетник jе нешто наjтеже. Сви наjбољи, али и они коjи то ниjесу, жељни знања, намјерени окушати срећу, показати се и доказати - долазе у Париз. Самим тим огромна jе конкуренциjа и готово немогуће jе пробити се и остварити баш све жеље. Ипак, чуда се дешаваjу. Живот умjетника jесте тежак, трновит, са пуно одрицања. Оно што га у сваком случају одваjа од нашег поднебља jесте чињеница да jе умjетник много више поштован у Паризу. У Паризу сам годинама, осим ове задње скоро двиjе, гдjе сам на свим релациjама. Волим Париз и Париз воли мене.
• Критика Ваше сликарство сврстава у "нови романтизам"...
– У данашњем савременом, модерном сликарству, створити нови правац код нас, који jе према мишљењу ликовног критичара Дејана Ђорића, "нови романтизам", jесте заиста новитет. Тешко jе остварити успjех. Ниjесам академски сликар, па је самим тим пут до успјеха био много тежи. С jедне стране ме чини изузетно поносном на мој рад, а са друге jе у извјесном смислу терет, jер убудуће морам оправдати и "критику". Преда мном jе изазов. Све то треба оправдати.
• Који су доминантни мотиви на Вашим сликама? У чему проналазите инспирацију?
– Мотиви су разни, као и теме. Не волим jедноличност, монотоност и досаду. Преко Храма Светог Саве, до предjела градова и чисте апстракциjе... Елементи кубизма су такође много заступљени. Волим веселе, насмиjане тонове, без наглих и грубих потеза. Користити искључиво прсте и дувати у сламку и на таj начин радити jе веома тешко. Некада jе просто немогуће извести жељену фигуру, с обзиром на то да се за тај поступак користе разне врсте четкица и шпатли. Инспирациjу црпим из маjке природе, лиjепог времена, љубави, људи коjе волим, коjи мене воле и узаjамне среће. Мислим да је срећа главна инспирациjа.
• Ваша палета боја је разноврсна. Да ли је боја повезана са садржајем слике или пак неким унутрашњим стањем душе?
– Волим разноврсност у животу, ту палету богату раскошем боjа и нота животних дамара коjи тjераjу да и када клонете духом, не паднете на дно. Волим то богатство, како духовно тако и физичко. А, човjек jе богат онолико колико зна и колико jе срећан. Сваки сликар откида из себе дио и преноси на платна. Свако од нас покушава утиснути макар и молекул себе у своја платна. Своjа хтиjења, трагања, жеље, али и онај посљедњи дах душе оставља платнима. Све то је узаjамно повезано.
• Колико Вам је важно да Ваше слике остваре контакт са посматрачима?
– Дjеловаћу нескромно али, искрено, мени ниjе потребна популарност, жеља и апсолутна доминациjа над "сваким посматрачем". Ниjе ми потребно то и ниjе нужно да се моjе слике мораjу свидjети свима. То jе и немогуће. Али, битни су ми посматрачи, jер због њих, и себе, jа стварам своjе слике. Наjбитниjе ми jе да људе коjе волим, коjи мене воле, пронађу повратну информациjу у мојим радовима. Из тог разлога контакт jесте битан и срећна сам када препознаjу нешто лиjепо.
• Како је на оно чиме се бавите утицала пандемија?
– Када је у питању процес стварања у току вируса корона, пандемиjи дугуjем jедно велико хвала. Имала сам своj мир, хармониjу, и ето, кажу да сам створила дjела коjа плиjене. Међутим, с друге стране, пандемиjа ми jе пореметила планове за Париз. Жељела сам да управо из Париза кренем са првом изложбом у низу. Али, не ваља се жалити. Биће и Париз.
