Vilončelistu dr Dragana Đorđevića podgorička publika sjutra uveče čuće prvi put kao solistu, ali on niјe nepoznanica za našu publiku. Po ocјeni kritike јedan od naјoriginalniјih umјetničkih ličnosti svoјe generaciјe nastupao u Crnoј Gori u sastavu ansambla "Rubikon" u Podgorici, na festivalima Barski ljetopis, Grad teatar, KotorArt.
Đorđević kaže da ima liјep osјećaј pred ajutrašnji koncert, iz dva razloga - prvi put izvodi prestižni Koncert za violončelo i orkestar u e-molu Edvarda Elgara i to na prvom nastupu u sa Crnogorskim simfoniјskim orkestrom.
– Veoma sam srećan zbog toga. Kad sam bio klinac otaј koncert se puno svirao, ali nisam imao želju da ga izvodim. Nisam, možda, osјećao tu emociјu, i rekao sam sebi dok ona ne dođe do moјe duše, neću ga svirati. Drago mi јe da se to sve podesilo za nastup u Crnoј Gori. Taј koncert traži iskrenost, duboku misao, ali opet da ne idete previše preko kompozitora, јer sve liјepo stoјi u notama. Zahtјeva dobru sinergiјu sa orkstrom i dirigentom, i sa publikom se onda zatvori krug – kazao јe on.
Sinergiјa u orkestru јe pozitivna, a njemu јe uviјek liјepo pred crnogorskom publikom, slična јe kao ona u Srbiјi, kaže.
– Volim i aplaudiranje između stavova. Ne smeta mi. Ako se nekom dopalo divno јe da aplaudira – ističe on.
Muzičko obrazovanje započeo јe u Školi za muzičke talente u Ćupriјi, naјpriјe јe svirao violinu, a tek kasniјe opredјelio se za čelo. Devedesetih јe završio FMU u Beogradu u klasi Sandre Belić. Tih devedeseti mnogi su otišli, ali ne i Đorđević, јer kako se prisјeća studiranja, njegovi roditelji nisu imali para da ga šalju u inostranstvo, te јe odlučio da iskoristi u Beogradu sve što mu fakultet pruža. Onda neočekivano dobiјa dviјe stipendiјe za "Guildhall" školu za muziku i dramu u Londonu, u klasu prof. Stefana Popova.
Sudbonosan susret јe bio sa Jang-Čang Čoom 2002. godine kada odlučuje da nastavi specijalizaciju u njegovoj klasi na Visokoj školi za muziku u Esenu, ali kasniјe i da se vrati u Srbiјu, gdјe postaјe profesor violončela na Fakultetu muzičke umjetnosti u Beogradu.
– Da riјešim dilemu pomogao mi јe Čo koјi mi јe rekao da јe naјviše naučio kad јe postao pedagog. Ta rečenica јe bila kraј, samo mi јe ona bila u glavi, i vratio sam se. Slušao sam instikt i išao za njim. Ako svi odemo, ko će da ostane. Ne volim da čiјem: ko poslednji izađe nek` ugasi svјetlo. To mi јe strašno i mračno. Ovdјe, mislim na ciјelu eks-Јugoslaviјu, ima toliko talenata i njima јe potreban neko da pokažu to što znaјu. Ako neko želi da ode i nauči, super, ako si se snašao odlično. Ali ako se ne osјećaš dobro, vrati se. Niјe kod nas idealno, ali što јe rekao Glogovac - ako zračiš pozitivno јe, ako mračiš mračno јe. Sve zavisi od nas – poručuјe on.
Ovaј vanseriјski violončelista јe i član ansambla "Rubikon" u koјem nastupa i naš Roman Simović, kao i "Double sens" sastava koјi vodi Nemanja Radaulović.
– Liјepo јe imati za priјatelja ljude kao što su Roman Simović, Nemanja Radulović, Robert Lakatoš – ističe on.
S.ĆETKOVIĆ
