Црногорски пјесник Милован Кљајевић, реализовао је идеју и објавио зборник пјесама „Дезинтегрисано” у којем је окупио бројне младе афирмисане и неафирмисане пјеснике из региона.
Међу бројним пјесницима чији су се радови нашли у овој збирци, је и један од чланова познате хип-хоп групе Београдски синдикат, Бошко Ћирковић Шкабо.
Кљајевић је на идеју да бројне поетске радове обједини у овом зборнику, дошао након што је његова фејсбук страница доживјела вртоглави успјех.
Како у свом предговору истиче Марко Станојевић, ова фејсбук страница је окупила велики број пјесника различите поетике, са жељом и намјером да сваком аутору отвори простор да пренесе своје искуство, свој дар, и ријеч којој ће „судити” читалачка слобода, а не некакав жири, катедра клан, идеологија или елитистичка перцепција која је поезију свела на салон, награду и средство за остварење славољубивости.
– Сигуран сам да ће штампано издање зборника „Дезинтегрисано” донијети освјежење књижевном свијету, јер овај зборник нема намјеру да мјери квалитет нечијег стваралаштва, нити да осваја излоге књижара, нити да се додвори критизерима, већ да буде одговор елитизму и један вид алтернативе за оне који су одабрали другачији пут до афирмације – истакао је у предговору Станојевић.
Професорица књижевности, Валентина Новковић у поговору истиче, да у времену које на пиједестал ставља естрадизацију, појављује се ниска пробраних поетских мисли, метафора и запажања потврђујући оно што се одвајкада зна.
– Поезија је свевремена, дамар је и титрај, потмуло и јека, свега што човјечанство заокупља, онога што би постало, неодношљивост, да не постоји ништа из које је лакше и љепше сагледати свакодневље – наводи Новковић.
Према њеним ријечима, ако се присјетимо Блеза Паскала, да онима који хоће да виде, Он даје довољно свјетлости, а онима који неће да виде даје довољно таме, јасно је да су умјетници, пјесници, сликари, они којима је Он дао довољно свјетлости да чак и у сумрачју виде јасном надеждом.
– Ова пјесничка књига доказ је да се не може остати имун, на љепоту, на зов, чији се бруј, понајбоље чује, када се огрне версима. А чине је пјесници како истанчаног стила, тако и они који покушавају да кроз пјесништво изграде свој идентитет, „а идентитет подразумијева свијест о особености, а себе као особе бити свјесно само биће које познаје себи слична бића”, наводи И. Тартаља. Без обзира на то како живио, чиме се бавио, шта га радовало или бацало у очајање, „човјек мора осјећати звијезде и вјечност у висини. Тада је живот упркос свему чаробан”, наводи Ван Гог. Пјесници заступљени у овој тканици љепоте и другачијости, и те како осјећају и звијезде и вјечност отварајући пут ка њима, чинећи да живот у свој својој љепоти покаже колико је драгоцјен – казала је Новковић.
У овом зборнику заступљени су Маjа Бабовић, Сузана Рудић, Златко Стевановић, Стефан Вишекруна, Никола Ђоловић, Огњен Кандић, Ђорђе Симић, Владана Перлић, Слађана Jаниновић, Боjана Марковић, Харис Jусуфовић, Амина Хрнчић, Слађана Бушић, Душица Мрђеновић, Матиjа Вранеш, Милица Милосављевић, Борис Марић, Долорес Атанасова-Лори, Невена Ђуретић, Сузана Мицева, Мариjа Драгнић, Вања Парача, Даница Рогановић, Мариjа Радовић, Бошко Ћирковић Шкабо, Сања Вилус, Александар Вуковић, Мехмед Бегић, Шимон Цубота, Александра Братинић, Андреа Дебак, Снежана Стоjчевска, Силба Љутак, Лука Бољевић, Милан Станишић, Сандра Алек ( Александра Шаренац ), Марко Станоjевић, Раде М. Шупић, Мирjана Марић, Милован Кљаjевић, Мариjа Веселиновић, Далибор Даничић, Данило Марић, Ива Дамjановски, Сава Радуловић, Борис Баjић, Љубодраг Стоjановић, Милован Лаловић, Валентина Новковић, Ђоко Здравески, Александар Вељић, Слободан Мићић, Маjа Белегишанин, Милован Станковић и Мариета Дукић.
