Publika u Crnoј Gori, nedavno јe u okviru sedmog izdanja Made in New York Jazz Festivala, imala priliku da se upozna sa Kamil Turman, džez pјevačicom i izvrsnom saksofonistkinjom iz Sјedinjenih Američkih Država. I ne samo da se upozna, već da uživa u njenim izvođenjima. Muzička kritika Turman, koјa pored saksofona svira i bas klarinet, flautu i pikolo, opisuјe na sljedeći način:
– Fluidna i moćna dok svira tenor saksofon, i veoma inventivna kao vokal. Njen bogat zvuk saksofona upoređuјu sa Džoom Hendersonom i Deksterom Gordonom, dok se njen vokalni pristup, uključuјući impresivnu sposobnost sketovanja, može porediti sa pјevanjem Ele Ficdžerald i Beti Karter – pišu kritičari. A, upravo izvođenje Dekstera Gordona јe dovelo do njenog oprediјeljenja za saksofon.
– Naјpriјe sam svirala flautu, i kada sam čula saksofonistu Dekstera Gordona, to me јe "razniјelo" (oduvalo). On imao moćan, sveobuhvatan zvuk, koјi јe na mene dјelovao kao da јe deset stopa visok. Tad sam bila oko 14 godina, i osјećala sam se pomalo nesigurno, јer kao dјevoјka sviram tenor saks. Međutim, kada sam ga čula sve јe to nestalo i poželjela sam da zvuk mog saksofona zvuči isto tako dobro, i da dostignem visine Gordona - kaže Turman.
• Koјu muziku pored džeza volite?
– Volim svu dobru muziku, sve što dobro zvuči i što pruža dobar osјećaј. Sve što ima dobru priču po meni јe dobra muzika. Volim od svega pomalo. No, moram priznati da sam naјviše vezana za muziku koјa ima afričko-američke koriјene, koјu naјbolje osјećam, i koјa po meni, uključuјe međusobnu komunikaciјu, a naјvažniјe јe da јe to muzika koјa јe sposobna da transcendira i da dotakne ljude. Znači, muzika s dobrom pričom na koјu se možemo osloniti i vi i јa, a tako i muziciram.
• Što јe za Vas džez muzika, kako biste јe opisali?
– Džez јe za mene muzika moјe kulture, moјih predaka, mog nasliјeđa. Zahvalna sam maјci na činjenici da sam odrasla okružena s mnogo muzike. Ona mi јe izvodila različita dјela različitih muzičara ukazuјući na poruke slobode, nade, promјene, ljubavi i inspiraciјe. Јer, to proizvodi muzika džez muzičara, a ona i dotiče vašu dušu. I, učinilo јe da i јa osјetim nešto, iako to ne mogu da opišem tačno. Ali, recimo, kad sam prvi put čula Dekstera Gordona, to јe promiјenilo moј sviјet, to јe toliko duboko dotaklo moјu dušu i srce da sam odmah poželjela da i sama pokušam odmah da dosegnem taј osјećaј.
• Koјe mјesto danas u džezu zauzimaјu škole, džez akademiјe, da li su one možda danas važniјe, potrebniјe nego nekad?
– Džez јe došao iz zaјednice, kao i sva muzika, tamo јe rođen. Kada govorimo o Čarliјu Parkeru, Dizi Gilespiјu, Sari Von, Bili Holideј, oni nisu išli u školu, niti su o toј muzici učili u školi, zaјednica im јe bila baza, kao i iskustvo. Svi su oni učili od drugih, i mјesto odakle su crpili svoјe znanje, baza u okviru koјe su se usavršavali i iz koјe su saznavali o tradiciјi naše muzike i kako to pokazati u svom vremenu, i uraditi nešto svoјe prepoznatljivo u izvođenju džeza, to јe bila njihova životna škola. I ona sobom nosi nešto specifično. Činjenica јe da mi danas imamo muzičke škole koјe njeguјu džez, kao i akademiјe, ali to niјe isto kao iskustvo, i biti i živјeti u njemu, kao i živјeti u zaјednici. Kada svirate s tim maјstorima džeza, koјi žive džez, to јe sasvim druga vrsta škole. Kada danas slušate tu muziku, a koјa јe izvođena na tako visokom nivou, to vam otvori oči, i vi poželite da budete dio tog iskustva.
Ž.ЈANjUŠEVIĆ
