Дуња садржи обиље витамина, а у народној медицини се користи већ деценијама. Прухе свега се користи за ублажавање кашља и умиривање стомачних тегоба.

Захваљујући танину и слузи, дуње повољно делују на рад црева и спречавају инфективне болести. Пектин утиче на кардиоваскуларни систем, помаже у снижавању крвног притиска и пружа заштиту од радиоактивног зрачења. Здрав је и сам плод, али и сјеме и листови.

Дуња се може јести свјежа, али не прија свима јер је опора, па се савјетује да се од ње али се праве сокови, компоти и сирупи, који су једнако дјелотворни у уклањању многих здравствених тегоба.

Плод дуње обилује бројним витаминима и минералима. Садржи витамин Ц у великим количинама, чак више него што се може наћи у лимуну, затим витамине Б1, Б2, ниацин, каротен, калцијум, магнезијум, калијум, бакар, натријум, цинк, гвожђе, манган, хлор и сумпор. Поред тога, садржи и протеине, дијетална влакна и угљене хидрате. 

Најделотворнији дио дуње су семенке од којих се прави чај, јер када одстоје у води, семеке испуштају слуз која решава проблеме са кашљем и чисти дисајни систем. Поред тога, садрже и велике количине амигдалина, односно витамина Б17, а богате су и мастима, танином, пектином, шећерима, емулзином и протидом.

За припрему чаја од дуње потребно је да сјеменке дуње прелијете кључалом водом, оставите неколио минута да одстоје и након тога попијете чај.

Сок од дуње помаже код кашља, астме и дијареје, док се печена или кувана дуња препоручује анемичним особама, али и за лечење упала желудачне и цијревне слузокоже. Такође, може и да помогне код обилних менструација.

Да бисте припремили сок од овог воћа, за почетак оперите и ситно нарендате килограм дуња, па их потом проциједите кроз газу. Сок попијте одмах јер брзо оксидира, и најбоље је да га пијете прије јела.