Јесен је доба године када приспијева много врста воћа. За оно уобичајено, попут јабука, крушака, шљива сви знамо, али у октобру и новембру у области медитерана приспјева и јапанска јабука.

Јапанска јабука је поријеклом из Kине и Јапана, а узгаја се и у јужној Америци па и на Медитерану.

Kод нас се одавно одомаћио назив "јапанска јабука", а изгледом зрели плодови највише подсјећају на парадајз.

У октобру и новембру зелени плодови дозријевају и постају мекани и наранџасто-црвене боје.

Ова воћка је изузетно богата храњивим материјама, минералима и витамином Ц. Kаротеноиди дјелују као антиоксиданси, па штите од рака, дијабетеса и кардиоваскуларних болести.

Има антибактеријско дјеловање, те друге бројне добробити за наш организам. 

Јабука се конзумира тек кад плод потпуно омекша јер ако није зрео, плод је веома опор и даје онај утисак "скупљања уста" који нико не воли. Када је зрео, плод јапанске јабуке је за љубитеље права рајска посластица која осим богатог, слатког укуса има и много користи за наше здравље.

Пошто месо зреле јабуке није чврсто, најбоље га је појести кашичицом, а од њега се може правити и слатки сос, фил за штрудлу или млијечни смути.