Vrsta bakterije pod nazivom Deinococcus radiodurans, nazvana "Konan bakterija", zbog svoje sposobnosti da preživi najteže ekstreme, može da izdrži doze zračenja 28.000 puta veće od onih koje bi ubile ljudsko biće – a tajna izdržljivosti bakterije krije se u antioksidansima.

Sada su naučnici otkrili kako antioksidans funkcioniše, ostavljajući mogućnost da se može koristiti za zaštitu zdravlja ljudi, kako na Zemlji, tako i van Zemlje, u budućnosti.

Antioksidans se formira od jednostavne grupe malih molekula zvanih metaboliti, uključujući mangan, fosfat i mali peptid ili molekul aminokiselina.

Zajedno, ova tri elementa efikasnija su od mangana u zaštiti od zračenja,  prema novoj studiji objavljenoj u Proceedings of the National Academi of Sciences.

Ovo otkriće moglo bi da se koristi za zaštitu astronauta od visokih doza kosmičkog zračenja iliti radijacije u budućim misijama, navode autori studije.

- Odavno znamo da joni mangana i fosfat zajedno čine jak antioksidans, ali otkrivanje i razumijevanje ‘magične‘ moći koju daje dodavanje treće komponente predstavlja pravi proboj. Ova studija je pružila ključ za razumijevanje zašto je ova kombinacija tako moćan i obećavajući radioprotektant - rekao je koautor studije Brajan Hofman.

Otkrivanje tajne antioksidansa

Prethodna istraživanja su pokazala da Deinococcus, poznat kao oblik života koji je najotporniji na zračenje u Ginisovoj knjizi rekorda, može da preživi van Međunarodne svemirske stanice tri godine. Otporne bakterije takođe mogu da izdrže kiselinu, hladnoću i dehidraciju.

Hofman i Majkli Dejli, profesori patologije Univerziteta uniformisanih službi na Univerzitetu zdravstvenih nauka, takođe su pokazali nevjerovatnu sposobnost preživljavanja bakterije.

Izvještaj iz oktobra 2022. godine, koji je dvojac napisao u koautorstvu sa timom istraživača, pokazao je da ako je Konan bakterija ikada postojala na Marsu, smrznuti mikrobi bi mogli da prežive milionima godina.

Za prethodnu studiju, tim je izmerio količinu antioksidanata mangana u ćelijama bakterija. Istraživači su otkrili da je količina zračenja koju bi mikroorganizam mogao da preživi direktno povezana sa količinom antioksidanata mangana.

Dakle, što je više antioksidansa mangana, to je veća otpornost na zračenje.

Na Zemlji, antioksidans bi mogao da se koristiti za zaštitu od nesreća koje oslobađaju zračenje.

Sada, tim je radoznao da vidi da li ovaj trostruki kompleks iza Deinococcus-ovog antioksidansa postoji u ćelijama drugih organizama, i ako postoji, da li bi oni mogli biti odgovorni za otpornost na zračenje u njima, naveo je Hofman.