U knjizi se nalaze prelijepe fotografije i recepti, kao i osnovne smernice "novog načina života", u kojem se daje prednost hrani koja, kada dospije u organizam, postaje alkalna (nasuprot kiselotvornim namirnicama).

Šta je alkalna dijeta?

Smatra se da organizam optimalno funkcioniše kada se održava kiselo-alkalna ravnoteža, pri čemu bi pH nivo krvi trebalo da bude između 7,35 i 7,45 (što znači blago alkalna sredina), dok u želucu treba da ostane kisela sredina. Ako je krv previše kisela, može doći do poremećaja metabolizma: hrana se slabije apsorbuje, dolazi do nedostatka minerala i elemenata poput kalijuma, magnezijuma, kalcijuma i natrijuma, taloženja masti, povećane proizvodnje sluzi, pada imuniteta, pogoršanja kvaliteta kose i kože, kao i smanjenja nivoa energije.

Iako i prevelika alkalnost može izazvati probleme, kod savremenog čovjeka to se rijetko dešava – većina hrane koju danas jedemo je kiselotvorna. Povišena kiselost može nastati i zbog ubrzanog načina života i stresa. Čak i intenzivan fitnes može narušiti ravnotežu u korist kiselosti.

Koje namirnice su dozvoljene, a koje ne?

Kiselotvorne namirnice:

Hrana životinjskog porijekla (meso, piletina, riba – osim pastrmke i lososa, morski plodovi, životinjske masti, mlijeko, sir, jaja)

Med

Proizvodi od bijelog brašna

Bijeli pirinač

Pečurke

Kečap, senf

Veštački zaslađivači, slatkiši

Kafa, gazirana pića, crni čaj i većina alkoholnih pića

Alkalna dijeta i alkalna hrana:

Povrće, bobičasto i drugo voće (čak i ono kiselkastog ukusa poput zelenih jabuka, jabukovog sirćeta, limuna, limete, paradajza, grejpfruta, nara)

Sirovi spanać (pri termičkoj obradi postaje kiselotvoran)

Orašasti plodovi

Alge

Zeleno lisnato povrće

Integralne žitarice (zob, heljda, proso, kinoa)

Banane, suvo grožđe i drugo suvo voće

Svjež đumbir

Kokosovo i bademovo mlijeko

Maslinovo, kokosovo, laneno i ulje od sjemenki grožđa

Avokado

Strastvene pristalice alkalne dijete, poput Viktorije Bekam, smatraju da dnevni unos treba da se sastoji od 80% alkalnih i samo 20% kiselotvornih namirnica. Međutim, većina nutricionista savjetuje da bi već i udio od 2/3 alkalnih namirnica u ishrani bio dovoljan.

Šta kažu stručnjaci?

Nisu svi nutricionisti saglasni da je alkalna dijeta univerzalno rešenje za zdravlje i mladolikost. Nije potpuno dokazano koliko pH vrijednost želuca utiče na cjelokupnu kiselo-alkalnu ravnotežu organizma.

Oksidativni procesi u tijelu su stalni – tako smo evoluirali. Priroda nam je podarila brojne mehanizme koji samostalno održavaju kiselo-alkalnu ravnotežu. Zbog toga pretjerano alkalizovanje organizma može biti štetno.

Ipak, u slučajevima intenzivnog mršavljenja, u krvi nastaje mnoštvo metaboličkih otpadnih produkata, pa alkalne namirnice mogu pomoći tijelu u detoksikaciji.

Takođe, preporučuje se pijenje pola litra tople alkalne vode na prazan stomak. Najbolji način za dobijanje ovakve vode su alkalni filteri – najkvalitetniji dolaze iz Japana.

"Najbolje je kada ishrana sadrži 50% ugljenih hidrata, 25% proteina i 25% masti – ovo smatram zlatnim pravilom ishrane. Svaki ekstrem može biti štetan za zdravlje", dodaje Turčinska.