Морате да вјерујете процесу и кључ свега је истрајност и дисциплина. Данас ћу да вам причам о томе. Знате, најтеже је донијети одлуку. Кад вам се деси оно чувено "клик" у глави да нешто мијењате. Било да су то крупне или ситне ствари, посао, породица, став или здравље. Морате бити истрајни, дисциплиновани и вјеровати да управо ТО што радите, доводи до нечега за чим сте жудјели. Последњих дана се борим, али не одустајем, вјерујем процесу покушавам да се изборим да своје здравље доведем у ред. Мислим на све вас и желим да подијелим своје искуство. Тај "клик" дугожељени и очекивани десио се код мене сам, али након тога сам морала да пригрлим саму себе и да се суочим се реалношћу. Болна је истина која вас сачека као зид о који лупите главом, свјесни да сте се сами довели ту гдје јесте. И нема тога мотивационог говорника, партнера, љубави која вас може освијестити тако јако и лупити вам шамар као што то можете ви сами. Е кад тај васпитни, освјешћујући, шамар залијепите, па се тргнете и освијестите, тек тада креће борба. Дуга, тешка али исплатива. Причала сам вам некоћ о трчању, и да није трчати лако и колико је тешко покренути тијело, и како након сто, двјеста метара, све крене лакше е тако је и са процесом, било којим. Прво лагано, а онда брже и брже све до циља. Много је вас који се борите као и ја, ковид, ИР, аутоимуне болести, али ако нађете прави рецепт није лако, али је једноставније. И ваш ум и ваше тијело, почеће након неког времена да се буди, да вам бива захвалније, а ваша кожа, ум, свијест да бивају чистији и здравији. Само су ти први кораци тешки али након њих иде шетња, а затим шпринт. Вољела бих да ми се јавите ако имате проблем здравља, тежине, незадовољства, да вам помогнем и препоручим особу која ће вам најприје пружити руку пријатељства а онда и добар савјет. То вам дође ко лијеп темељ за неку будућу кућу, коју ћете градити сами. И нема везе ако није од тврде градње, ако је од дрвета и то је добар почетак. Након доброг темеља лако је модификовати преградне зидове, кречити и стављати тапете и нове фасаде. Темељ је најважнији. У мом процесу оздрављења, схватила сам да, једино је Биса Биси најбољи пријатељ и да једино Биса себи може рећи и "браво" и "хвала" све остало што налети су само лијепи комплименти. Колико су искрени, е, то је питање. Кад кренете на пут свог оздрављења или неке промјене, најважније да себе волите и да се не осврћете. Нема назад. Само напријед. Нема осуде ако се кикса или погријеши. Стресе се прашина са старих ципела и иде се даље. Јер нема предаје. Много пута сам посустајала, много пута сам себе окривила за грешку, неуспјех и умјесто да себе наградим за сваку малу побједу, ја бих себе казнила за сваки кикс и неуспјех. То више не радим. Биса је постала себи најбоља пријатељица. Дјеца, партнер, пријатељи, сви су они лијепа подршка, али и нису активни учесници промјена. Нема да се ослањамо ни накога "ја сам себи највећи ослонац и најчвршћа тврђава". И не знам да ли ово ико чита, али онако озбиљно, не трчећи преко мојих редова, јер ако вас има јавите се на мејл. Ту сам. Жене, мајке, супруге, ви сте моја највјернија војска и желим да вас подржим и да вам помогнем, јер знам да вас има којима треба ријеч, двије да се тај чувени "клик" догоди. Чекам вас, срећнија, здравија и љепша на Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je vidjeli.. Читамо се..
