Драги Деда Мразе, што сам стариjа све више вjеруjем да постоjиш и желим да ми испуњаваш жеље. Не, нису компликоване и нисам себична, нису само моjе. И док ти пишем, замишљам те како сjедиш, онако буцкаст у своjоj фотељи, док ватра из камина пуцкета, окружен своjим помоћницима. Узимаш у руке моjе писмо, осмjехуjеш се и мислиш у себи "ево jе и Биса, хаj да видим шта има да каже". Е, па, дjедице, наjприjе ти желим рећи да сам била добра. Трудила сам се да своjе "слободно вриjеме" паметно искористим и да радим лиjепе ствари не само за себе већ и за друге. Била сам упорна, радила сам на себи, своме здрављу и већ сада убирам слатке плодове истог. Ниjе било лако, дjедице, ићи сво ово вриjеме на вjежбе, оздрављивати себе, чинити и слушати све како би побољшала здравље, а уjедно и бити мама, коjа испуњава све захтjеве, супруга, другарица, кума..комшиница. Ниjе лако, било jе и мучно и болно али издражало се. Ниjе било лако рећи себи "доста jе било", па окренути нови лист, па болно схватити да jе краj свим сластицама, колачима, соковима и окренути се здравини и зелењави. Али сам успjела, на правом сам путу и газим jако, не дам се. Знаш, све сам то радила сама, без ичиjе помоћи и те мале побjеде су ми толико драге, jер су само моjе. А, онда сам радила понешто и за друге, али то ниjе толико важно, важно jе да сам измамила много осмjеха, лиjепе енергиjе, љубави и среће. Знаш, то jе наjважниjе. Jесте, умарала сам се, ниjе било лако, свашта се дешавало, било jе много препрека али нисам одустала. Нисам била сама, имала сам око себе приjатеље, друштво, породицу, сви су били укључени и свима jе било важно. Били смо добри, радили смо лиjепе ствари jер смо тако хтjели а не jер смо морали или зато да би нам се платило. Е, то jе тек емоциjа, коjу треба и ти Дjедице да осjетиш. То усхићење и радост, та неописива љубав. Знаш, ти поклоне диjелиш jедном годишње, кад прелазимо из старе у Нову годину, а jа сам одлучила да поклоне диjелим стално, свакога дана. Ниjе ли то предивно? Зар не заслужуjем похвалу. И заправо, оно што jа од тебе тражим, ако имаш неку моћ, jесте да ми и наредна година буде оваква. Успjешна. Нисам згрнула велике паре, нисам ушла у проjекте и бизнисе, али сам научила да волим себе, да jе моjе само оно што дам и да jе моjа мрва нечиjи грумен злата. И даље бих вољела да останем на том путу, некад макадам, некад по коjа рупа, али га не бих миjењала за златне плочице (наjчешће знамо куда то води).. Вољела бих да обрадуjеш све људе око мене коjи су ми помагали и били моjа подршка. Желим да буду сви и даље ту, на броjу, да ми нико не фали, а ако може да се jош по неко нови роди. Вољела бих да у неким тврдокорцима, пробудиш таj осjећаj, да их мало раздрмаш и пољуљаш да не буду стjеновити, jер ниси мали ако тражиш,нит си мали ако немаш, мален си ако лажеш, крадеш и чиниш лоша дjела. Вољела бих да ми напуниш врећицу добрим идеjама, да ми дан траjе барем уру дуже и да пjесма увиjек буде дио моjе душе. Вољела бих здравља, да смо сви на ногама, да ништа не боли и да се смиjемо сви онако слатко из душе, грохотом док нам сузе не крену низ образе. Е, видиш, jа ти само то тражим. Ако си планирао да и поклониш нешто материjално, преусмjери ти то гдjе треба, jа се нећу љутити. Мени треба магиjа да наставим даље и да се не предам. Обећавам бићу и даље добра, воли те и љуби твоjа Биса...