Тунел кроз Горицу дефинитивно се неће градити, саопштио је Миљан Баровић, секретар за планирање простора и одрживи развој одговарајући на питање "Дана" да ли доношење одлуке о проглашењу споменика природе парк шума Горица у коначном значи "не" тунелу кроз Горицу.
Прича о градњи овог објекта, који би саобраћајно повезао Загорич и центар, траје од 1978. године када је то рјешење предвиђао конкурс за уређење парк шуме као прва фаза у изради ДУП-а Маузолеј партизану борцу.
– Тај тунел по Просторно урбанистичком плану Главног града не егзистира као планско рјешење које је валидно, те нема никакве приче око тунела кроз Горицу – казао је Баровић на јучерашњој јавној расправи.
Баровић је навео да ће моћи да се раде саобраћајне везе са Загоричем у свим дјеловима који не припадају другој и трећој зони брда.
– Рецимо сама студија неће представљати препреку за реконструкцију улице од Везировог моста према Загоричу уколико се укаже потреба за тим – истиче Баровић.
Проглашењем Горице Спомеником природе брдо ће добити двије зоне заштите и дефинисаће се границе и активности које су могуће и забрањене. Тако је у другој зони забрањена градња у значајном дијелу Горице, док је у трећој могуће постављање привремених објеката, изградња пјешачких стаза, али не стамбених и пословних објеката.
Баровић објаснио је да ће у односу на зону парк шуме Горица која је дефинисана ПУП-ом зона заштите бити увећана за 10 хектара.
Ботаничарка Данијела Стешевић указује да ако је идеја заштитити Горицу у овом облику какав има то би значило да се шума приморских борова мора сачувати.
– Не можете на прагментима који су огољели од пожара садити врсте на којима ту није мјесто. Не можете од тог простора правити нешто друго и не можете уносити врсте који нијесу елементи аутохтоне флоре тог простора. Идеја свих нас је да се простор заштити. Прво морате знати шта на Горици постоји и колика је биолошка вриједност тога. Све врсте које су на Горици нијесу само број. Кажете да је у трећој зони дозвољена градња. Било каква интервенција би нарушила вриједност подручја – истиче Стешевић.
Зоран Бојовић из Удружења љубитеља Горице и природе каже да је 1995. године брдо Горица проглашно парк-шумом, те да је тада пропуштена прилика да се природним границама брдо трајно заштити.
– У претходних скоро три деценије брдо је изгубило десетине хектара због неадекватне заштите, непланске и дивље градње, пожара... Сугестија је да се дефинишу и опишу границе будућег заштићеног добра и да се утврди режим заштите у оквиру предложеног заштићеног подручја као и предлози за дефинисање заштитног појаса. Предлажемо да се због биолошких вриједности, приородне цјеловитости брда и пејзажних карактеристика граница режима заштите трећег степена помјери до географских граница брдна на локацијама сјевероисточна загоричка падина, појас на падини изнад виле Горица и источна падина изнад и у продужетку Атинске улице – истиче Бојовић.
Он је истакао и да би Главни град требао да откупи парцеле које су у приватном власништву како ту не би "ницале" вишеспратнице, већ би се заштитила Горица.
Сугестије и примједбе се могу достављати до 18. септембра, а након што буде сачињен извјештај са јавне расправе, документ ће бити упућен у скупштинску процедуру.
