Проглашењем Горице Спомеником природе она ће добити двије зоне заштите и дефинисаће се границе и активности које су могуће и забрањене, казао је Миљан Баровић, секретар за планирање простора и одрживи развој. У другој зони, како каже, забрањена је градња у значајном дијелу Горице, док је у трећој могуће постављање привремених објеката, изградња пјешачких стаза, али не стамбених и пословних објеката.
– Зграде и куће у Улици Лудвига Кубе већ су у границама Споменика природе. Они су у захвату зоне у којој је могуће спровођење планских докумената уз одређене услове и кроз процјену утицаја на животну средину. Овај дио највише припада зони заштите три. Источна и сјевероисточна страна Горице по ПУП-у планирана је за мјешовиту намјену, а сада је ушла у Споменик природе. Уколико је простор у приватној својини моћи ће да се гради у складу са важећом документацијом и смјернице заштите животне средине – истиче Баровић.
Ни сада, како каже Баровић, грађани не би смјели да саде шта желе на Горици јер се зна која је врста погодна за одређени простор.Споменик партизану борцу моћи ће да се реновира уз прописане услове од Управе за заштиту културних добара.
– Авантуристички парк је у трећој зони заштите. Тамо није дозвољена градња објеката, али јесте увођење таквих садржаја – истиче Баровић.
Еколошке организације не желе Споменик природе само на папиру. Биолог организације КОД Вук Иковић каже да ако један простор добије статус заштите на папиру, а то се не примјењује у пракси, оно ништа не значи.
– У истом граду имамо Парк природе Комови који још нема план управљања, који тренутно нема ниједног запосленог чувара природе и који трпи велику штету због експлоатације шуме. Да ли ће слично да се дешава и са Горицом? Најлакше је прогласити, а да ли смо ми кадровски и стручно спремни то да примијенимо. Папирни споменик природе никоме неће значити уколико хидранти на Горици не буду радили, ако немамо пошумљавање, едукативне стазе... – истиче Иковић.
Он наводи да не мора да значи да се у споменицима природе забрањује градња.
– Често је због лоше комуникације између државних органа и грађана створена слика да кад се заштити неко подручје ту не смије више ни дрво да се убере. Обично је у трећој зони дозвољена градња и активности сходно плановима – каже Иковић.
Он сматра да је иницијатива за Горицу више скупљање поена да се ради о еколошком граду, а не да се нешто промијени. Иковић истиче да нико не би смио да сади ни на једној зеленој површини, па ни на Горици.
– Међутим, Главни град нема катастар зелених површина и самим тим кад грађанин направи грешку из незнања она се не сматра грешком – наводи Иковић.
Директорица НВО Грин хоум Азра Вуковић каже да ће бити дефинисане три зоне заштите и то зона заштите два, три и заштитни поjас.
– У зони два коjа обухвата шуму алепског бора и чемпреса неће бити дозвољено уништавање и узнемиравање врста, било коjи облик комерциjалне дjелатности и експлоатациjе природних ресурса, изградња траjних и привремених обjеката, лов, али ни насељавање алохтоних и инвазивних врста. У трећој зони коjа обухвата ободни дио Горице биће забрањено депоновање оптада, паљење и ложење ватре и употреба пестицида – каже Вуковић.
Зоран Бојовић из Удружења љубитељи Горице каже да статус Горице као парк шуме никога ни на шта није обавезивао у смислу заштите.
– Прича се пуно о пошумљавању, а оно сад није потребно. Пожар из 2011. и 2012. године је показао да се Горица сама регенерише, само је треба очистити од биљног отпада – сматра Бојовић.
