Медицинска школа прославила је 50 година постојања. Директорица школе Кристина Радоман истакла је да је посебно радује њихово присуство које означава постојање те завидне традиције.
– Неизмјерни понос у овом тренутку осјећам што се баш ја, бивша ученица ове школе налазим на њеном челу. Посебне емоције прожете истинском радошћу испуњавају моју душу чињеницом да сам прва жена директор ове установе, а то ми даје подстрек да из сваке борбе ка бољитку и напретку изађем као побједник. Преданост свом позиву као стожеру професије, не желим заборавити да је данас још један важан моменат, а то је Дан сесринства, не само данас него у сваком тренутку, мора се имати на уму важност незамјењивости професије медицинских сестара који су истински носиоци здравствене његе. Велики успјех је тријумф упорности који код нас не недостаје. Отварамо несебично врата знања свима који желе да се пењу степеницама успјеха и да се никада не жале да су остале без даха – истакла је Радоман.
Приказани су и интервјуи какав је печат оставила школа на њих са Јованом Каварићем, професором доктором, Мирком Поповићем примаријусом доктором специјалистом медицине и Наташом Вукотић, наставницом практичне наставе.
– У периоду када сам радио нијесмо имали уџбеника и очигледних наставних средстава и лабораторије и морали смо то на неки савјестан начин да надомјестимо и користимо постојеће услове. Захваљујући људима који су водили наставу доктору Лаиновићу и осталима заједно са ученицима смо учили – навео је Каварић.
Доктор Мирко Поповић навео је да оно што памти током предавања у школи и на што је посебно поносан је дружење које су имали, те да то другарство траје и данас.
– Моја жеља да упишем била је медицина, али се на њу било тешко уписати, па је као резервна варијанта дошло право, али сам на крају уписао ипак медицину – истакао је Поповић.
Наставница Наташа Вукотић је казала да медицинска сестра треба да има спретност, брзину у раду, те да у њеном послу не смије да се деси грешка.
У пензију су испраћени, дугогодишњи директор школе Бранко Костић, професорица микробиологије Надица Јоксимовић, професорица доктор стоматологије Вера Милутиновић, наставница Снежана Галић, професор физичког васпитања Марјан Мајкић и професор математике Вукашин Гвозденовић.
Хипократову заклетву говорио je Матија Радуловић. Бесједу "Образовање за све" Малале Јусуфзаи најмлађе добитнице Нобелове награде говорила је Ана Петровић. Његошеве стихове говорио је Филип Машковић уз музичку пратњу Лејле Галичић. У знак сјећања на дан рођења Флоренс Најтингел чијом је заслугом сесринство признато као професија и како је то некад изгледало, а како сад представили су Јана, Емилија и Лука. Пјесму "То су били дани" извеле су Амила и Елизабета уз пратњу професорке Наташе Латковић. Програм су водили Лана Мугоша и Петар Стијеповић.
