Општина у оквиру Главног града - Голубовци започела је процес територијалне промјене, а уколико постану самостални Подгорица ће бити мања за 15.305 хектара, 22 насеља и 16.231 становника по попису из 2011. године. Неминовно ће доћи ће и до промјена на политичком пољу јер су становници Зете имали такозвани дупли глас, бирали су парламент Главног града и Голубоваца.
На локалним изборима 2018. године прилику да гласа за парламент Општине у оквиру Главног града Голубовци имало је 11.948 бирача из Зете, а то је учинило њих 8.823. ДПС-у је повјерење дало 4.169, Демократе - УРА гласало је 2.071, ДФ-СНП 1.748, СД 455, СДП-Демос 165, а Уједињена је добила 93 гласа.
Мало другачији рапсоред био је на парламентарним изборима 30. августа прошле године. ДПС је освојио 3.120 гласова, листа "За будућност Црне Горе" 4.476, Деморкате 2.005 и УРА 307 гласова.
Све до парламентарних избора ДПС је доминирао. На изборима у Главном граду 2014. године ДПС је освојио 49.146 гласова, а 2018. године 48.043 гласа. У Зети jе 2014. године ДПС је освоjио 4. 603 гласа, а 2018. године 4.169 гласова.
– Квантум ДПС гласова и у Зети и у Подгорици се смањуjе, а да се при томе повећава броj бирача у овим подручjима. Када томе додамо да jе на парламентарним изборима прошле године у Главном граду ДПС освоjио 41.923 гласа, а да jе у Зети доживио тотални дебакл онда jе и више него jасно да им рачуница из претходних изборних процеса више не доноси корист већ апсолутну штету. Преимућство из 2018. године се у Зети претворило у мањак од око 4.500 гласова. У ДПС-у вjероватно сматраjу да jе то ненадокнадива разлика па би им наjвише сада одговарало да се у Зети гласа само jедном. Након 15 година играња са судбином Зете и задржавања статуса политичког шегрта и изборног надничара, сада им више одговара да Главни град сачуваjу од снаге партиjа власти, на државном нивоу, коjу носе гласови из Зете. Ту и лежи прави разлог изненадне заинтересованости локалног ДПС-а да Зета буде општина – казао је Лука Крстовић, шеф клуба одборника Демократа Зете.
Како је казао Крстовић процедура издваjања општине Зета jе започета.
– Како се ближи изборни процес jош jе неизвjесно да ли ће наступаjући избори бити премиjерни за нову општину или ће и даље постоjати дупли глас. Оно што jе извjесно jе да ће у Зети, без обзира на статус, постоjати 32 мандата у Скупштини. У Подгорици би се при издваjању Зете броj мандата смањио. Колико ће у Подгорици бити мање одборника нико не може знати јер се не зна колико ће бити новоуписаних бирача, а и они улазе у збир – рекао је Крстовић.
Лука Крстовић каже да формирање Општине Зета као самосталне и пуноправне општине доноси са собом, осим економско-социjалних, демографских и општедруштвених специфичности, и одређене нове политичке моменте.
– Са постоjањем хибридног рjешења Општине у саставу Главног града, становници Зете су на досадашњим локалним изборима имали могућност гласања за листе коjе су наступале и у Зети и у Подгорици. Jедан од разлога зашто ДПС ниjе дозвољавао да Зећани гласаjу само за себе био jе и таj што ниjе желио да се одрекне сигурних два мандата коjе му jе на нивоу Главног града доносио резултат из Зете – каже Крстовић.
Зета је мијењала облик локалне самоуправе, а 2006. године први пут су гласали за свој представнички дом, Скупштину Градске општине Голубовци, а истовремено и за представнике у Скупштини Главног града. Први круг избора одржан је 10. септембра, након чега није било могуће конституисати Скупштину, с обзиром на то да су опозиција и власт освојили по 11 мандата. Ванредни избори су одржани 3. децембра, на којима је право гласа имало 10.249 бирача, након чега је 26. децембра конституисана Скупштина са 22 одборника од чега ДПС-СДП коалиција има 13 одборника (један из СДП-а), Српска листа - Андрија Мандић четири, СНП четири и Покрет за промјене једна мандат. Први предсједник Скупштине ГО Голубовци био је Миленко Мараша, који је касније биран у два мандата, док је први предсједник ГО био Чедо Добровић.
Након избора одржаних 2010. године, у првом кругу изборна листа "За европске Голубовце ДПС" добила је десет мандата, "СДП Чист избор" један, "Боља Зета-Боља Црна Гора" 11 мандата, што је за последицу имало неогућност формирања скупштинске већине. Нови круг избора одржан је у октобру 2010. године, а почетком новембра конституисан је други сазив Скупштине ГО и извршен и избор предсједника ГО и Скупштине. Скупштину су чиниле двије политичке групације "Коалиција за европске Голубовце - ДПС-СДП-Душан Радоњић" која је освојила 12 мандата, "Коалиција Боља Зета-Биља Црна Гора" коју су чиниле СНП, Народна странка, Демократска српска странка, Странка пензионера инвалида и социјалне правде и Југословенска комунистичка партија са десет мандата. Трећи локални избори за Скупштину ГО су одржани 25. маја 2014. године, када је највећи број мандата 12 освојила "Коалиција за европску Црну Гору", четири мандата "СНП-Младост. Мудрост. Храброст", шест мандата "Демократски фронт - Миодраг Лекић".
