У насељу Куће Ракића у пећинама Цијевне погледе пролазника мами камена грађевина. Изнад ње су Плантажини виногради, а испод ријека.
Власник је Никола Ујкић који настоји да сачува макар причу о грађевини у стијенама Цијевне јер може само да гледа у оно што је његово пошто сада тај дио обалеприпада Плантажама, а они пролаз дозвољавају само уз пропуснице.
Покушао је Ујкић да премости ријеку, али му нијесу дозволили јер су за мостове неопходне разне дозволе. Мост је спреман и чека да дозволе стигну како би био монтиран, а онда и отворен за све туристе који желе да дођу до кућице. Ујкић се бави угоститељством и покушава да сачува традицију породице који су били узгајивачи оваца.
– Мој отац озидао ту кућицу испод пећине и ту смо затварали овце. Сазидана је од камења са кречом, нема цемента. Направљена је да би склонили овце јер пећина не прокишњава. Ту би презимиле, а највише је то рађено због јагњади. Мој дјед Ђон са братом Прељом држао је 1.000 оваца. Питао сам оца како су увече бројали овце, а он ми је објашњавао помоћу каменчића. Кад изброје сто баце камен и све тако. Ако види да фали нека онда иду да је траже. Није тада било винограда него све Ћемовско поље. Тада се до куће ишло преко моста код куће Поповића. Знало је да ријека поплави све и вода понесе и по 50 оваца. Тако да су били принуђени сви да бораве испод пећина – каже Ујкић.
Да би се дошло до куће иде се преко Ржаничког моста уз корито Цијевне.
– Сада су Плантаже ставиле капију и затворили је. Пуштају само са пропусницама. Иде се поред винограда изнад ње. Тај пут за Богићеве млине у катастру постоји. Некада је мост постојао али га је уништио зуб времена. Ја сам направио други да би људи могли прећи на другу страну ријеке, али је тадашњи градоначелник Подгорице Миомир Мугоша наложио да се поруши. Сада имам направљен други. Ето га поред ријеке, чека дозволе да се постави и да га људи, посебно туристи могу користити – наводи Ујкић.
Ујкић би волио да ова кућа, али и стара воденица близу ње буду туристичке атракције Тузи.
– Бавим се туризмом и угоститељством и ово је права туристичка атракција. Чистим, одржавам ливаду и сигурно да негдје нећете наћи онакво цвијеће као испред оне кућице. Нажалост нигдје је нема у брошурама Туристичке организације Тузи. Требало би да се рекламира и да уђе као дестинација у туристичку понуду. Ту је и воденица. Кад је направљена није било струје и ко је имао воденицу био је најбогатији човјек. Звали су је фабрика пара. Планирам да је некако обновим и да поново проради. Сада је од ње остао само зид – наводи Ујкић.
Како би наставио породичну традицију и Никола Ујкић има 100 оваца.
– Мој дјед је држао 1.000, отац 200, а ја имам 100 оваца. Не држим их из користи, јер је скуп чобан, храна... већ због традиције. Вјерујем да када се не бих бавио тиме не бих напредовао, јер моји преци су све створили управо од оваца. Од њих су купили и 1.000 рала земље. Не тако давно ријека ми је однијела стадо, али нијесам одустао – каже Ујкић.
