Нацрт стратегије реформе јавне управе која је припремљена за период од 2022. до 2026. године недовољно се и спорадично бави системом локалне самоуправе, оцијенио је Веселин Вукчевић, предсједник одбора за развој локалне самоуправе Заједнице општина Црне Горе. Ову стратегију која, између осталог, предвиђа транспарентну и отворену јавну управу, професионалну јавну адинистрацију, припремило је Министарство јавне управе.
Вукчевић у изјашњењу наводи да систем локалне самоуправе у овом документу није завриједио потребну пажњу, као у случају претходних стратегија када је био третиран кроз посебно поглавље ''Посебна питања система локалне самоуправе'' које би се бавило системским рјешењима и трасирањем даљих реформских праваца развоја локалне самоуправе.
- Ово је иначе био захтјев Заједнице општине и представљао је претпоставку и основ за квалитетан рад у смислу предлагања реформских циљева, који нажалост није прихваћен. Одбор за развој локалне самоуправе указује на потребу да се на страни 11 направи свеобухватни осврт на постигнуте резултате из претходене стратегије, будући да су резултати били значајни и евидентни и требали су да послуже као основа за израду документа, у смислу наставка планираних и започетих активности. Како то није случај на страни 22-23 нацрта планиране су активности, које јесу важне али не и оне које су од кључног значаја за реформе у областима од значаја за рад општина, те се у том смислу намеће закључак да локална самоуправа није уважена, због чега би логичније рјешење било да она није обухваћена стратегијом него да буде реда ради дио ње – наводи Вукчевић.
Он указује, између осталог, да даља реформа јавне управе треба да иде у правцу децентрализације послова за државног на локални ниво.
- У оквиру тога треба сагледати потребе и могућности децентрализације дијела или свих послова у областима социјалне и дјечје заштите, образовања, здравствене заштите али и вођења регистара и издавања личних докумената полазећи од природе ових послова и упоредних искустава земаља у окружењу. Ради се о јако осјетљивим пословима који би уколико се опредијелимо за утврђивање овог циља захтијевали његову везу са претходним циљем али и опредјељивање средстава општинама за њихово рјешавање. Напомињем да је разлог за предлагање овог циља чињеница да органи државне управе, што кроз законе али нарочито забрињавајуће кроз стратешка акта или акционе планове за њихово спровођење утврђују обавезе општинама у овим областима и то кроз послове и финансијска средства који су изузетно велика, при томе занемаријући да општине немају или су ограничене њихове надлежности овим областима – наводи Вукчевић.
