У Пиперима све је више имања која су оглашена на продају. Дуж главног пута скоро да нема стуба на којем нијесу закачени огласи, а нарочито је то изражено у мјесту Церовице, али и на Дрезги. Квадрат земље у овим мјестима нуде од десет до 30 еура, у зависности да ли је плац дјељив и колико је далеко. Један од продаваца имања у насељу Дрезга квадрат даје за десет еура, а има 3.500 квадрата. Он истиче да није у ситуацији да покрене пољопривредну производњу или неки други бизнис. Више плацева продаје се у насељу Церовице, гдје је недавно стигла и вода. Продавац истиче да плацеве продаје за десет, 22 и 30 еура по квадрату у зависности гдје се налази.
Становници Церовица сматрају да би колико толико грађани требали да се суздрже од продаје имања.
– То је задња ствар и задња нужда коју човјек може да уради када је у питање опстанак породице. Земља из дана у дан добија све већу вриједност, а новац пада и тоне. Прошао је и водовод. Некако и разумијем оне који продају јер имају доста имања. Ови остали који то раде кад тад ће се покајати. Земља из дана у дан добија на вриједности. Овдје се квадрат продаје десет еура. Мада та цијена ће ићи сразмјерно са осталим цијенама. Прије неки дан сам килограм сира купио за осам, а квадрат земље кошта десет еура. До љета цијена ће бити 15 еура, а можда и више – каже Драган Марковић из Церовица.
Марковић истиче да су имања запуштена, те да се ријетко гдје чује звук трактора или мотокултиватора.
– Имамо човјека који је купио земљу и отворио мљекару. На тај начин може земља да се искористи. Какво вријеме долази сваки педељ земље ће вриједјети као злато. Све је запуштено, све је под коровом, то је очајно. Надам се да ће се то преокренути и да ће се они што су хрлили граду брзо вратити – истиче Марковић.
За Душка Милутиновића, Пипери су идеално мјесто за живот, али и за бављење пољопривредом.
– Не може нико никоме забранити да продаје. Ја за сада не бих продао имање, јер ми је ово ђедовина. Људи неће више да се баве пољопривредом. Неко има много земље, неко живи по иностранству и земљу не користи, па се због тога одлучује за продају. По мени није добро продавати земљу да би рецимо отпутовали у Париз. Снађи се на други начин, ради нешто да би отпутовао, а не да продају земљу због тога. Али данас је такво вријеме да се због куповине доброг аутомобила прода плац, па чак и стан. Што се тиче Пипера то је већ велико насељавање и тражење земље. Нико нема стоку, нема башту, јер је неисплативо – казао је Милутиновић.
За Миливоја Брковића, функционера Уједињене Црне Горе из Пипера учестала појава продаје пиперске земље има два аспекта.
– Први је недовољно поштовање себе и своје ђедовине, коју мијењају за неке статусне симболе, јер је поремећена листа приоритета и сама потреба да се лако дође до новца. Са друге стране, власт је запоставила периферију града, фаворизовала лојалне мјештане Пипера и нехумано трошила средства намијењена развоју Пипера. У задње три деценије немамо улагања у путеве, а на 17-том километру од центра Подгорице имамо једну од највећих светиња Ћелију Пиперску. Стална брига мјештана јесте и вода, а 2022. је година. Зими су путеви непроходни. Учестале су и пљачке викендица и кућа, али и прољећни пожари неодговорних појединаца којима не може да се стане на крај. Дакле, немамо изграђене инститиције, тако да и осиромашени мјештани немају могућност улагања у ђедовину или пласирање аутентичних пиперских производа на тржиште. Залагања пиперских одборника у Главном граду су занемарљива. Пипери су Подгорици дали у претходном периоду све, па и имали одлучујућу улогу у ослобађању, а видимо како подгоричка администрација враћа Пиперима. Међутим, пред нама су процеси који ће зауставити тај тренд распродаје земље – наводи Брковић.
